Курбан бајрам траје четири дана и назива се још и хаџијски, јер се у Меки данас завршава ходочашће (хаџилук), које је обавеза сваког муслимана који за то има материјалних могућности. На ходочашће је отпутовало око 400 верника из Србије, из обе верске заједнице које окупљају муслимане. Празник почиње бајрам-намазом, јутарњим молитвама у џамијама, после чега мушкарци обилазе гробља.
Курбан је позив да се буде спреман жртвовати с циљем да се човек приближи другом човеку, да се комшија приближи комшији, да свако живи у радости своје куће и своје заједнице, да су сви људи и народи задовољни у друштву и држави у којој треба да важи владавина права и правде, да су сви људи мирни и сигурни од језика мржње и од руке насиља.
Свака муслиманска породица дужна је да за овај празник закоље курбана (овцу, говече или козу), по строгим шеријатским прописима, што симболизује приношење жртве Алаху.
Одлика Курбан-бајрама је и солидарност, па се курбанско месо дели на три дела – један је намењен сиромашнима, други родбини, а трећи се оставља у кући и обавезно је део бајрамског ручка. Курбанско месо даје се и припадницима друге вере.
Уместо клања курбана, што је у градским условима често немогуће, велики број верника одлучује се да на име бајрамске жртве одређен износ новца уплати исламској заједници.
Иначе, у срединама где живе муслимани, управо због Бајрама, уместо данас, нова школска година почиње у понедељак.
Извор: Политка/ГЗС