пред судијом за прекршаје у Врњачкој Бањи, јер не зна шта му је са телетом које је продао.
„Имам 70 година и живим у најудаљенијем селу у Краљеву, 80 километара од града. Мучимо се да од поштеног рада живимо и овако нам се враћа”, рекао је Живковић за Глас западне Србије.
Овај голијски сточар каже да га могу казнити и до 50.000 динара.
„Имам регистровано пољопривредно домаћинство и свако грло ми је уматичено. Када сам продао теле добио сам повратни лист од купца, који сам, нажалост, изгубио и нисам предао ветеринару. Не могу се сад убити, не постоји копија. То није разлог да платим оволику казну”, каже огорчен Живковић.
Радојко се пита зашто тако не прођу и они који сељаке из ових крајева буквално краду.
„Немао откупно место, па смо принуђени да млеко, месо и стоку дајемо по најнижим цена, јер да би смо продали по већим морамо да их возимо 80 и више километара , а шта би смо онда зарадили”, наводи Живковић.
„Срамота је да мене неко са седамдесет година тера по судовима 200 километара од куће само зато што сам продао своје теле, и што сад ја треба да бринем шта је са њим. Људи моји да ли је то могуће, па зашта им служе инспекције и да ли ја треба да радим њихов посао. Дође човеку да дигне руке од свега, а од како знам за себе гајио сам и продавао стоку. Ово није било од како је гавран поцрнео.”
Глас западне Србије