25 година и најављују да ће до краја 2017. она додатно бити смањена. Према званичним подацима из НСЗ, од почетка године до краја јула у Србији је посао добило око 160.000 људи.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић изнео је у јавност најсвежији податак о нивоу незапослености у Србији - у овом тренутку без посла је 638.000 грађана Србије. Он прогнозира да ће у наредна четири месеца незапосленост имати додатни пад и да ће на крају 2017. износити између 11 и 12 одсто.

- Тренутни ниво незапослености је најмањи од 1992. године. У последње три до четири године бележе се позитивни трендови на тржишту рада - наводи Мартиновић.

Према њиховим подацима, стопа незапослености се и више него преполовила у односу на 2012. годину, када је без посла било 25,5 одсто грађана Србије.

Шта се у међувремену догодило? Како је остварен толики помак у запошљавању на српском тржишту и која су се занимања претходних година показала као најпотребнија?

Мартиновић за "Блиц" објашњава да је смањењу незапослености допринело повећање привредних активности, повећан обим страних инвестиција, као и велики број програма и мера усмерених на јачање реалног сектора и запошљавање, који се спроводе преко различитих Владиних институција, укључујући и НСЗ.

Само у последњих месец дана отворен је нови погон компаније Леони у Нишу, која је исказала потребе да у наредном периоду запосли између 1.000 и 2.000 радника, затим Икеа, компанија у којој је посао добило 400 незапослених. Недавно нам се обратио и инвеститор из Турске који се бави текстилном индустријом, чије су садашње потребе за запошљавањем око 300 лица, са најавом да ће у наредном периоду запослити укупно 1.000 радника - набраја директор НСЗ.

Директор НСЗ Зоран Мартиновић, фото: Глас западне Србије

Највише посла за средњу стручну спрему

Званични подаци који су нам достављени из НСЗ говоре да је од 1. јануара ове године до 31. јула регистровано 159.417 случајева запошљавања, односно пријава на обавезно социјално осигурање лица која су била на евиденцији НСЗ. Највећи број њих запослио се у прерађивачкој индустрији (39.872), трговини на велико и мало, поправци моторних возила (26.824), административним и помоћним услужним делатностима (19.680) и грађевинарству (10.857).

Према подацима до којих смо дошли, највише оних који су добили посао су са средњом стручном спремом, а Мартиновић је изјавио и да се на трижишту кратко задржавају ИТ стручњаци, као и да се ради о дефицитарном занимању.

Која су занимања била најпотребнија:

Економски техничар - 5.351

Матурант гимназије - 3.244

Продавац - 3.106

Машински техничар - конструктор - 3.042

Аутомеханичар - 2.897

Бравар - 1.977

Пољопривредни техничар за производњу биља - 1.923

Дипломирани економиста за општу економију, банкарство и финансије - 1.902

Кувар једноставних јела - 1.890

Медицинска сестра - 1.750

* Подаци Националне службе за запошљавање

И иначе највећи раст запослености остварује се у другом кварталу, током летње сезоне, када је повећана потреба за сезонским радницима у пољопривреди, угоститељству, грађевинарству. Супротно очекивањима да ће број запослених пасти по завршетку сезоне, директор НСЗ најављује додатни раст.

Да ли је то реално?

- Према Анкети о радној снази за други, трећи и последњи квартал у 2016. години континуирано се смањивала незапосленост и повећавала запосленост, па су, на основу тих података, реалне прогнозе да ће се такав тренд наставити и у 2017. години - одговара Мартиновић.

Последњих година српски званичници излазили су са подацима о сталном паду броја незапослених, а у јавности су се појавиле критике о прешироко постављеној дефиницији запослености у оквиру методологије, као и наводи да проценти који се износе нису реалне.

- Методологија која се примењује приликом спровођења Анкете о радној снази је једина међународно упоредива и подржана од стране Међународне организације рада и Европског завода за статистику - одговара директор НСЗ.

Извор: Блиц, Наташа Латковић