досадашње двојице, Бобана Вићентића и Слободана Вићића, нагло скочио за неколико стотина процената. После доласка "избеглица" које су се због вируса корона из градова евакуисале у здраво село на ждрелу клисуре Трешњице, сада Забрђе броји готово 10 становника.
- Углавном је реч о старијима који су дошли на породична имања да мало раде око малина, док не прође епидемија. Мислили су да ће трајати кратко, а онда их је затекла одлука о укидању међуградског саобраћаја, па су морали да остану. Тек тада су видели да је ђаво однео шалу и да ће ванредна ситуација да потраје. Били су уплашени и збуњени, али смо их мало смирили и препоручили им рад на свежем ваздуху и шетњу по планини - извештава шеретски о ситуацији у Забрђу Бобан Вићентић, који је до пандемије чинио целу половину сеоског становништва.
Потом озбиљно додаје да су чувени сточари са планина око Љубовије пред огромним проблемима пласмана својих производа. Јагањци су порасли, стада су велика и за њихову прехрану треба свакодневно издвајати све више новца, јер још нема довољно траве за испашу, а купаца нема ни од корова.
- Стада су нам нарасла и, како је кренуло, даваћемо овце и вуковима, јер не можемо да дођемо до наших купаца, а они до нас још мање - горко се шали Вићентић. - Многи људи који су редовно наручивали нашу јагњетину, нарочито за Ђурђевдан, отказују наруџбине, јер не знају да ли ће уопште моћи да зову госте на славу. Чујемо и ми у Забрђу да у градовима скачу цене хране, а ми овде имамо проблем што немамо коме да је продамо. Појављује се само понеки накупац који би хтео да купи врхунско месо у бесцење. Људи кажу да ће пре дати овце вуковима него што ће допустити да их неко понижава и пљачка. Народ из градова и не зна да корона сада прети да уништи оно што је остало од српског сточарства, а тај вирус ће онда да погоди и њихов џеп.
Још нема довољно траве за испашуЗабрђани Бобан Вићентић и Слободан Вићић су се деведесетих вратили из градова на породична имања да би се бавили сточарством и воћарством. Гаје добре расе оваца и аутохтоне врсте свиња које су на цени код гурмана широм Србије, али су због ограничења у саобраћају остали без многих муштерија, као и многи други сточари са Подринских планина.
- Отишли смо из града да бисмо живели као своје газде и домаћини на селу. Страшно је када видите да се огроман уложени рад налази на ивици пропасти, без ваше кривице - каже Вићентић.
"Округли сто" против депресије
И поред свих мука које га притискају ових дана, Вићентић нам каже да је за придошлице из градова делотворно и окупљање око таландаре, важног инструмента овдашње "медицине".
- То ти је онај велики метални тањир са пољопривредне машине тањираче, који је идеалан за печење рибе и меса, када се стави на гомилу жара. Ради отприлике као сач. Испоставило се да је тај наш округли сто идеалан за лечење депресије изазване изолацијом. Нарочито када се терапија рибом из бистре Трешњице испечене на таландари појача дозом домаће шљивовице - даје рецепт Вићентић.
ГЗС/ Новости, Б. Субашић
