Потрошња хлеба и пецива према најновијим истраживањима у Србији је опала за 17,5% . Сваки наш становник сада поједе око 83 килограма хлеба годишње, док је пре девет година на трпези имао 101,8 килограма.
Према анализи Анкете о потрошњи становништва РЗС, у последњих девет година просечна потрошња хлеба и пецива по глави становника у Србији смањена је за 17,8 килограма.
„Прехрамбени значај хлеба нарочито долази до изражаја у периодима тешке економске кризе и растућег сиромаштва када, по правилу, долази до смањивања потрошње осталих, биолошки и нутритивно вреднијих, животних намирница попут меса, млека, сира, воћа и поврћа, а расте потрошња хлеба. Међутим, то „правило“ очигледно данас не важи у актуелној економској ситуацији у Србији“, каже Здравко Шајатовић, в. д. директора „Житовојводине“.
Осим што се смањила потрошња хлеба по глави становника, смањен је и број становника Србије за 32.366 и то са 7,146.759 на 7.114.393 становника закључно са 2013, кажу у „Житовојводини“. И тај фактор такође је утицао на смањење укупне потрошње хлеба и пецива у Србији.
Посматрајући регионално, укупна потрошња хлеба по глави становника је испод наведеног просека у развијенијим подручјима у Србији. У региону Београда је 70, док је у делу јужне и источне Србије рецимо знатно виша и износи 92 килограма.
За разлику од потрошње хлеба, потрошња пецива по глави становника у развијенијим регионима већа је од процењеног просека од 10 килограма, односно мања у неразвијенијим регионима.
Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије, сматра да постоји више фактора за пад потрошње хлеба. У неким деловима земље чак је и повећана и производња и продаја векни, док је у другим смањена, између осталог и због промене начина исхране из здравствених разлога, људи су сада читав дан одсутни из куће, смањује се и број становника због стопе морталитета, али и одласка људи у иностранствo.
Новости
