пашњака, али број стоке, упркос и субвенцијама државе, никако да се приближи периоду осамдесетих година када је овде, примера ради, пасло и до три стотине хиљада оваца. Време ратова и кризе на подручју бивше Југославије утицало је на губитак знатног дела тржишта, на пад потражње и цене млека које се сада откупљује по 22 динара за литар, познатог сјеничког сира који се продаје по 2.000 динара за пет килограма. Зато се памти оно „златно” доба када је, примера ради 1989. године комбинат „Пештер” кланицама испоручивао годишње око стотину хиљада јагњади.
Али, није једини разлог за пад производње у сточарству „скраћено” тржиште сазнајемо у краћем разговору са Хазбом Мујовићем, председником сјеничке општине:
"Без обзира на то што су две гране пољопривреда и туризам највеће шансе за развој овог подручја сточарство је сада на Пештери, тако да кажем, неозбиљна прича. На подручју наше општине тренутно има око 28.000 грла крупне и 25.000 ситне стоке. За већа стада, посебно ситне стоке нема људи, нема ко да је гаји али и чува. Један од овдашњих највећих сточара Нусрет Нумановић имао је око 2.000 оваца и приморан је да смањује стадо, јер нема чобана без обзира на добру накнаду за тај посао. Уситњеност поседа је други крупан разлог. Нема овде већег пашњака у приватном власништву од три, четири хектара и зато очекујемо реаговање државе у смислу подстицаја на удруживања, што би значило и услов за веће привлачење стратешких партнера у пољопривреди", наглашава Мујовић.
Он наводи и да је туризам друга велика шанса за развој сјеничког краја.
"Не можемо се надати великим улагањима и индустрију, због тога што на овој надморској висини, осим ове године, имамо и по шест месеци снег а и лоше комуникације. Стога, стратешки партнери у индустрији радије бирају друге регије. Свесни те ситуације ми смо око пола милиона евра уложили у градњу скијалишта, на падинама планине Гиљеве. Тамо већ имамо једну жичару на пути смо да набавимо и другу као и систем за вештачко оснежавање стаза, за нордијско и алпско скијање. Добро је то кренуло, имамо и повећан број туриста и улагања приватника у градњу хотела. Уз то, најлепши део језера Увац је на нашој територији па се и ту морамо боље организовати да туристи одавде, из Сјенице одлазе у обилазак а не да, примера ради, са Златибора аутобусима дођу на језеро, обиђу те лепоте а у Сјеницу не сврате и ни динар не потроше", тврди Мујовић.
Он нам је укратко говорио и о доброј политичкој и међунационалној стабилности у Сјеници. На наше подсећање да се група одборника и функционера са листе СПС-а недавно обратила њему па и Влади Србије и ресорном министру, због плана уписа у средње школе за наредну годину према коме, како пишу, „ђаци српске националности у Републици Србији немају могућност да уче на српском језику”. Наиме, настава је за готово сва занимања предвиђена на бошњачком.
"Ја сам Бошњак и у овој држави Србији увек када су моја права била угрожена ја сам то јасно говорио и против тога се борио. Зато не желим ни да су други угрожени, у конкретном случају свако дете на нашем подручју мора да има подједнака права. Овде је земља Србија и не можемо дозволити да деца српске националности немају могућност уписа и учења на свом језику. Зато се мора наћи модел да сви ђаци буду равноправни", каже Мујовић.
На нашу констатацију да у Сјеници његова СДА у коалицији са СПС-ом има већину, али је та сарадња проширена, упркос ранијој кризи у односима посебно у афери прислушкивања, и са СДП-ом Расима Љајића председник Мујовић је жустрије реаговао:
"Нисмо се помирили и никада се нећемо помирити. Али, тренутно срађујемо, морамо сарађивати. Ми у СДА имамо другачији кодекс понашања и у време највеће кризе у односима ја се на све њихове оптужбе нисам правдао, знао сам да је време и истина на нашој страни", категоричан је Хазбо Мујовић, председник општине Сјеница.
Политика, М. Дугалић
