јер је упућена иницијатива Етнографском музеју у Београду за његову заштиту, преноси Радио Сто Плус.

Ћилимарство у сјеничком крају има вишевековну традицију, где је дошло из Персије преко Турака, а некада је било и један од показатеља имућности.

Иницијативу су послали Кординационо тело за родну равноправност, НАЛЕД, амбасадор Немацке и амбасадорка Канаде.

Председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић рекла је да је, осим за сјеничко- пештерски, иницијатива послата и за пиротски и стапарски ћилим.

Ова три ћилима су већ уписана у Национални регистар културне баштине Србије, што је предуслов да би били на Унесковој листи.

На сјеничко- пештерским ћилимима најчешће су осликани цветови перунике, пољске љубичице и лале, а најпознатији мотиви су девојачко коло и санџачко пролеће.

Ови ћилими плене бојама на први поглед и одувек су били на завидном нивоу квалитета и начина производње, а за разлику од пиротских, нешто су грубљи.

ГЗС/Радио Сто Плус