новим пословима нашла су се занимања која до сада званично нису била препозната на тржишту рада.
У новом шифрарнику сада су уврштена занимања попут програмера компјутерских игара, естрадни имитатор, играч у ноћном клубу, диск џокеј, кућне неговатељице/помоћнице, беби- ситерке, жонглер, кловн, мађионичар, звонар, крупије, кобасичар...
До усвајања новог јединственог кодекса шифара половином прошле године, у Србији је била у употреби листа занимања из 1990. године, која је у највећем делу превазиђена због динамичних промена на тржишту рада које су условиле настанак нових занимања и нестанак старих, објашњавају у Министарству рада, запошљавања, борачких и социјалних питања.
Примера ради, нису била препозната нека занимања, нарочито у области ИКТ, па када су се програмери пријављивали на евиденцију НСЗ нису могли да буду пријављени под шифром програмер, јер она није била препозната на тржишту рада, каже државна секретарка у Министарству рада Бојана Станић.
Такође, нова занимања су примера ради, и јавни бележници и извршитељи, која раније нису постојала, а такође новим шифрарником препозната су и бројна занимања у области банкарског сектора.
Стара класификација обједињавала је некадашње стручне спреме и занимање у једно, а сада је то раздвојено, јер се ради о два различита обележја радно активног становништва.
Нови шифрарник, како је рекла Станић, обухватио је 3. 641 занимање, а листа је усклађена са потребама привреде и тржишта рада у Србији, као и са међународним стандардом.
Јединствени кодекс шифара за уношење и шифрирање података у евиденцијама у области рада обухвата пет шифрарника- занимања, нивоа квалификација, држава, општина, и насеља.
Нови шифрарник, како је објаснила Станић, користиће свим надлежним службама и министарствима нарочито Министарству просвете јер ће моћи да едукује образовне профиле за недостајућа занимања.
Нови шифрарник важан је, каже, због препознавања занимања на тржишту, што ће допринети томе да грађани лакше дођу до посла, а његово увођење од велике је важности и за працење и анализу на тржишту рада у Србији.
Како је раније речено, важно је да се сви корисници, пре свега, послодавци и организације обавезног социјалног осигурања, али и други субјекти у чијој је надлежности вођење евиденције у области рада, працехње и анализирање рада и тржишта радне снаге, као и планирање и развој људских ресурса, упознају са новим концептом и садржајем нових шифрарника да би их несметано користили.
"Значиће нам много, јер ћемо имати статистичке податке о томе колико на пример, програмера имамо у земљи, као и друге профиле и он неће бити статичан већ ће се допуњавати у складу са потребама на тршсту радне снаге уколико се појави неко ново занимање", каже Станић.
Танјуг / ГЗС