била је домаћин проф. др Ненаду Глумбићу са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду, који је одржао предавање на тему “Агресија и аутоагресија код особа са сметњама у развоју”.

Проф. Глумбић је истакао да је појава агресије и аутоагресије изузетно значајна, зато што угрожава живот особе са интелектуалном ометеношћу или са аутизмом и доводи у питање њену социјалну интеграцију а често може да угрози и особе у њеном окружењу.

Проф. др Ненад Глумбић, фото: ГЗС

Током излагања проф. Глумбић је предочио могуће узрочнике агресивног и аутоагресивног понашања и што је можда још битније, методу третмана, односно на који начин окружење може да реагује у циљу смањивања тог понашања или његовог потпуног обустављања.

“У овој популацији агресија није толико узрокована вршњачким насиљем, постоје неки други окидачи, најчешће је то понашање поткрепљивано, односно награђивано непримереним поступцима околине или се ради о аутостимулативном, дакле самостимулативном понашању ове популације”, казао је проф. Глумбић.

Он је нагласио да је пре свега неопходно препознавање окидача за агресију и објаснио да у колико је агресија била раније награђивана, поткрепљивана, да у будућности то мора да буде прекинуто.

“Дешава се да родитељи, наравно сасвим несвесно, детету у ситуацијама када је агресивно или када се самоповређује дају нешто, храну, музику, игрице и на тај начин у ствари повећавају вероватноћу да ће се то понашање у будућности поновити. Постоје такође бројне ситуације у којима особа са неким типом ометености покушава да избегне неки задатак и тај механизам такође можемо да регулишемо тиме што нећемо прекинути наш захтев у тренутку када је особа агресивна. Један од честих узрочника агресивног понашања јесте самостимулација и уколико се то препозна, да је основни разлог агресивног понашања, онда ћемо морати да пронађемо које су то алтернативне технике стимулисања особе, како се она не би повређивала”, казао је проф. Др Ненад Глумбић.

Према његовим речима, велики број особа са сметњама у развоју су невербалне, не могу да укажу уколико их нешто боли или имају неку другу врсту сметњи као што може бити глад, претерана топлота, хладноћа, непријатни мириси, и читав низ неких других ствари, што такође могу бити окидачи за агресију, као и придружена психијатријска стања која су у овој популацији много чешћа него у типичној.

“Последице агресивног понашања су велике јер особа која се самоповређује може да угрози своје здравствено стање, па чак и живот. Особе које су агресивне бивају искључене из друштва, јер нико не толерише такав облик понашања , смањује се њихова комуникација са другима, остају везани за породично окружење, у најтежим случајевима бивају одвојене и од породице, односно бивају институционализоване уколико породица не може да се избори на дужи рок са таквим понашањем”, објаснио је проф. Глумбић.

Он је објаснио од чега зависи да ли су особе са сметњама у развоју више агресивне или аутоагресивне.

“Највише зависи од интелектуалних капацитета особе, по правилу они који су способнији више усмеравају агресију ка другима. Уколико су нижих способности обично је та агресија усмерена ка себи”.

Ово стручно предавање од великог је значаја за родитеље и све запослене у установи Зрачак, али и за просветне раднике у вртићима и основним и средњим школама, јер је процес инклузије тренутно веома заступљен, казала је директорка установе “Зрачак” Ана Јаковљевић.

Директорка установе за дневни боравак деце, младих и одраслих са сметњама у развоју "Зрачак" Ана Јаковљевић, фото: ГЗС

Према њеним речима ово је једно од многобројних предавања која су одржана у овој установи а са овом праксом ће се наставити и у будућности.

ПЗС / Глас западне Србије