од дечака Вукашина који живи у селу Седобро добио је суве шљиве са орасима преливене медом и одушевио се, али не само поклоном већ и чињеницом да су се Вукашинови родитељи вратили из Београда.

„Увек се обрадујем кад чујем да се неко вратио из Београда, то је важно за опстанак српског села. Мало је оних који се одлуче на тај корак, сви ми или наши родитељи од некуд су дошли у главни град, али се ретко ко враћа у свој родни крај“, рекао је Вучић.

И управо Драгана и Александар Вараклић, након завршених студија одлучили су да њихово место под сунцем буде село Седобро код Пријепоља, у ком су рођени и одрасли. Овај млади брачни пар пример је да живота итекако има и ван Београда, а њихова прича исписује најлепше реченице о љубави, вери и нади. Кажу да се никада нису покакајали, јер баш нигде не свићу тако лепа јутра као у њиховом сокаку.

„Велики сам локалпатриота, живела сам у Београду пет година, тамо студирала, а мој супруг је тамо чак и радио након факултета. Кад смо одлучили да се венчамо, донели смо одлуку да се вратимо у наше село, јер светла великог града ипак нас нису привлачила довољно јако, а у нашем крају и даље живе искрени људи са душом“, рекла је Драгана за РИНУ.

Ово двоје младих искористили су своје образовање и младост и покренули сопствену производњу. Након седам година од како су се вратили на село, данас обрађују имање које се простире на шест хектара, а на њему се налази 1000 стабала шљива, 100 крушке, али и јабуке, дуње и ораси. Најбоље плодове суше и прерађују, али и праве иновативне производе попут сувих шљива са медом и орасима, чипс од јабуке и дуње.

„Захваљујући субвеницијама наша сушара је почела са радом 2016. године. Након почетничких мука, кад смо савладали основне ствари у сушењу шљива, желели смо да направимо неки наш оригиналан производ и у томе успели. Сада нам је циљ да они стигну и до ланца маркета, ипак за то морамо испунити ригорозне услове и стандарде, али радимо и на томе. Проширили смо засаде шљива, и осим пожешких сада на нашем имању расту и чачанска, стенлејка“, каже Александар.

Њихови потомци Софија (7) и Вукашин (6) од малих ногу научили су све сеоске послове и ништа им не пада тешко. Породица Вараклић један је од најбољих примера да се радом и сопстевним улагањима може развити успешан посао, а оно што им никада није недостајкало је амбиција.

Планирају да развијају и сеоски туризам, јер овај крај заиста има много тога да понуди посетиоцима, у близини су манастир Милешева, река Милешевка и још много тога, а оно што је кључно јесте гостопримство мештана,здрава храна и чист ваздух.

ГЗС / РИНА