увежено из Пољске, Босне и Херцеговине, а Србија је у 2016. години имала 30 одсто мање малине, каже председник Скупштине општине Ариље, Драгиша Терзић.

"Поједини хладњачари миксују малину сорте виламет и полку из увоза, која квалитетом не може да прође ни на европском ни на светском тржишту. Плашим се да ће се оваквим стварима које се раде уништити један бренд који је препознатљив у свету, а то је српска малина. Додатни проблем у ариљском крају нанео је снег и мраз који је уништио 40 одсто засада тако да већина ове године неће имати очекивани род", рекао је Терзић.

Он је додао да судбину увоза зараженог садног материјала који се последњих 15 година ширио Србијом деле сви произвођачи западне Србије па ће настојати да Министарство пољопривреде упозна са овом проблематиком.

"Оформићемо једну радну групу која ће радити на проблематици извоза и пласмана српске малине као и стопирању увоза малине лошијег квалитета која се продаје као српска малина. Покушаћемо и да покренемо питање издавања у закуп пољопривредног земљишта јер имамо проблем уситњених парцела", рекао је Терзић.

Агропрес