Суша која је погодила и виноградаре донела им је једну добру ствар 



 
Суша која је погодила и виноградаре донела им је једну добру ствар
10.09.2017 10:10 | 0 коментар(а)



Једини у пољопривреди који нису закукали на сушу протеклих месеци су виноградари. Имали би и они разлога - род ће бити мањи за трећину.

Зато је грожђе, макар оно конзумно, ем никад слађе, ем је раније стигло!

Берба грожђа је ове године почела петнаестак дана раније него прошле, у односу на вишедеценијски просек чак је и читав месец поранила. Све је то, наравно, последица сушног лета.

"Моја је процена да је род за отприлике 30 одсто мањи, барем овде код нас на Фрушкој гори, а и квалитет је различит, негде је бољи, негде на истом нивоу. Када су температуре преко 36 степени, а тога је било доста ове године, исти је ефекат као да је напољу хладно - биљка троши воду да би преживела. Различите сорте су различито реаговале, неке су стварале сласт, неке баш и нису", прича др Драгослав Иванишевић са Департмана за воћарство и виноградарство Пољопривредног факултета у Новом Саду.

У Министарству пољопривреде имају нешто оптимистичнију процену - кажу, род ће бити умањен за око 20 одсто. Упркос томе или баш због тога, због суше, и у Министарству очекују да бити добар квалитет грожђа. Ту се пре свега мисли на винограде који су заливани и оне старије, код којих биљке имају дубок коренов систем па није дошло до стреса биљака услед суше.

Фото: Глас западне Србије

"Било је идеално време за грожђе, мање прскања, мање полежина, а сласт је већа, таман како треба", има своје виђење проблематичног лета за грожђе Владимир Павловић, произвођач из Удовица код Смедерева.

"Морате да пробате, немојте да буде на реч, једино је дегустација меродавна, какво мерење слаткоће" нуди нас Љубинка Ивковић из комшијске Бадљевице.

"Није све у шећеру, код винских сорти то може да буде и мана, и због букеа и код овињавања. Велики дефицит воденог талога који смо имали ове године морао је да се одрази на винову лозу, да је било више воде, имали бисмо крупније зрно, једрину и већи принос", објашњава Бобан Марковић, саветодавац за воћарство и виноградарство у Пољопривредној саветодавној и стручној служби са седиштем у Коларима.

Прошлогодишњи род је, према подацима Републичког завода за статистику, био 145.829 тона, далеко мање него рекордне 2009. Тада је просечан принос по хектару био чак 10,6 тона, прошле се стигло тек до 6,9. Ако и то што се ове године обере буде мање за 30 одсто од прошле, џабе што је грожђе слађе.

Какво ће вино бити од овогодишњег грожђа сазнаћемо касније. Оно што је сигурно јесте да ће и тог вина, барем оног од домаћег грожђа, бити мање.

Више вина из увоза

Према подацима Министарства пољопривреде, производња вина у Србији је прошле године била 362.000 хектолитара, а на нашем тржишту све је више вина из увоза. Због тога у спољнотрговинској размени последњих година вино остварује стални дефицит, који варира од 3,9 до 26,3 милиона долара.

Сваки десети домаћин гаји лозу

Сорте лозе чије се грожђе користи за јело гаје се у Србији, према последњем попису, на 4.667 хектара, односно на 24,3 одсто укупних површина под виноградима које су процењују на 22.150 хектара. Виноградарством се у Србији бави више од 80.000 домаћинстава, свако десето пољопривредно газдинство у опису свог делања има и гајење грожђа.

Блиц









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 

















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 94.258.542 посета
Тренутно на сајту: 130 посетилац(a)