сведочи и један сачувани документ из 1939. године. Потиче из Гојне Горе на западу данашње општине Горњи Милановац, где је мештанин Добрица Лазовић основао своју поткивачку радњу.

У овлашћењу које је издало Среско начелство у оближњој Пожеги као надлежно, наводи се да је назив радње „Добрица Лазовић, поткивач Гојна Гора”, да је седиште у општини Гојна Гора бановине Дринске и да је за овај поступак платио таксу од 50 динара која је „наплаћена и прописно поништена”. Овлашћење је, како је тадашњи закон Краљевине Југославије налагао, на истом листу састављено у оба писма (ћирилица, латиница) а потписали су га обртни референт и пристав надлештва одговорног.

Осамдесетих прошлог века Гојна Гора је имала 1.084 становника и село је по бројности тада било четврто у општини Горњи Милановац (укупно 63 насеља), иза Прањана, Рудника и Брђана. По најновијем попису из 2011. године Гојна Гора имала је 610 житеља.

У овом селу рођени су Арсеније Лома (око 1778 — Брусница, 1815), војвода Качерски, и Јевто Јевтовић(1892—1977), редов Српске војске који је, при повлачењу у Првом светском рату преко Албаније, на леђима пренео брдски топ и донео га у Драч.

ГЗС