мештани одувек су били искључени из све три.

„Припадамо општини Пожега, живо смо село, само у засеоку Коник имамо 30 домаћинстава и најмање 60 младих људи. Али немамо ни пута ни струје, а непогоде нам дођоше главе. Убио нас је град прошле године, а пре тога поплава. Ни ове године нас иста недаћа није заобишла. А помоћи ниоткуда. Власти у Пожеги су спремиле пројекат за пут пре 4 године, али је нестао. Имамо само други и трећи примерак, оргинала и цд-а нема нигде. Хаос један. Струја нам долази из Гуче на дрвеним стубовима. Струје немамо често ни лети, а зими да не говоримо. Помоћи ниоткуда као да смо уклети“, прича Милан Поповић из Лопаша.

Он каже да им Морава редовно носи усеве и летину.
,,Бранили смо се сами. Шездесетих година мештани су сами побијали металне шипове и сачували смо доста земље. Данас не смемо да приђемо обали јер је она туђа припада Србијаводама. Они не предузимају ништа а ми не смемо да се бранимо јер је њихова. Као да смо уклети. Мени је жао због деце и омладине што ће да бежи одавде“, прича овај лопашки сељак.

ГЗС