стоји стари камени мост који се још од давнина зове римским, иако је грађен за време Турака у 15. веку. Тешко је закључити ко су били вредни неимари који су ову грађевину подигли над планинском речицом, али судећи по техници могао би бити дело градитеља који су правили мостове у Призрену.
„Мост је аутентичан и опстаје шест векова, за сво то време оштећења на њему нису била велика. Вешто је изграђен и припада типу лепших турских мостова, а сличан овакав може се видети још само један у Србији и то преко реке Увац, код Љубовије. Назван је Римски мост јер је изграђен на темељима античке грађевине. Био је стратешки изузетно важан јер су преко њега прелазили каравани ка тадашњем Цариграду а служио је и локалном становништву“, изјавио је за РИНУ, Милоје Остојић из ТО Ивањица.
Милоје Остојић, фото: РИНА
Окружен зеленилом Римски мост на Моравици ствара величнаствен пејзаж и изузетан је туристички потенцијал овог краја. Бројни су путници намерници дошли до овог места, само да би видели вешто изграђену грађевину која плени својом лепотом. Налази се на улазу у Парк природе Голија и један је од три најстарија објекта који су подигнути на територији општине Ивањица.
„Ширина моста је 2,40 метра, а укупна дужина моста са стубовима је око 14m, величина лучног отвора је 6,72м, а висина око четири. Озидан је од ломљеног камена и од крупних плочастих комада шкриљасте стене које у великим количинама има на обалама Моравице. Због различитих материјала, претпоставља се да је мост прављен у више периода, а према легенди која кружи као везивни материјал искоришћено је 30.000 јаја, мада то није потврђено“, каже Остојић.
Након што је некада био једина веза за Санџак, стари камени мост на Моравици данас је туристичка атракција и користе га само пешаци. Од њега се рачвају бројни путеви који воде у подголијска села, у којима живе вредни пољопривредници. Рестаурацију овог моста осамдесетих година прошлог века извршио је Завод за заштиту споменика културе из Краљева, мада мале интервенције на овој историјској грађевини не би биле ни сада на одмет.
РИНА (ГЗС)
