у сали "Проклета авлија" у Дрвенграду 10. Међународни филмски и музички фестивал "Кустендорф".

Филипински редитељ Лав Дијаз одржао је радионицу за студенте и младе ауторе након пројекције свог филма "Жена која је отишла", за који је прошле године добио "Златног лава" на Венецијанском филмском фестивалу.

Дијаз је испричао да су када је био дете живели у племену, да су му родитељи били учитељи, а отац "филмски зависник", тако да су гледали по осам филмова недељно што му је била "прва филмска школа".

Кустурица је уручио прошлогодишњем победнику Венецијанског филмског фестивала "Награду за будуће филмове", након што је приказан четрдесетоминутни филм о претходним издањима "Кустендорфа".

Вукосављевић је по доласку на Мокру Гору у изјави медијима истакао да је немогуће правим речима изразити колико је значај "Кустендорфа", каква је то прилика за младе ауторе који су у прилици да на овом месту уче од најбољих, стичу искуства и да се налазе у посебном туристичком, природном и културном амбијенту.

"Мени је посебно импресивно што на овом простору нема никаквих реклама. Ово је као свет из бајке, изван света у коме ми обитавамо, једна права оаза културе и стваралаштва", казао је министар.

Вукосављевић је рекао да му је драго да је Емир Кустурица великим личним напором, са својим сарадницима, успео да из године у годину повећа капацитете Дрвенграда.

"Овај фестивал је не само значајан за свет и регион, већ је на свесткој мапи све значајнији и ми заиста имамо пуно разлога да будемо поносни што се одиграва код нас", нагласио је министар.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић, фото: Танјуг

Он је рекао да је његов "филмски укус" супротан од холивудског мејнстрима.

"Волим различите правце у историји филма – од француског необарока и италијанског неореализма, филмове дубоког уметничког задржаја. Волим и комедије, волим Вудија Алена, али оно што не волим је "Умри мушки", на пример", казао је Вукосављевић.

Он је додао да није био у прилици да види филмове који су на програму "Кустендорфа" и да се радује што ће погледати остварење филипинског редитеља Лава Дијаза "Жена која је отишла", за који је прошле године добио "Златног лава" на Венецијанском филмском фестивалу.

"Зато и јесмо на фестивалу да видимо нове филмове", рекао је Вукосављевић.

"Кустендорф" ће вечерас отворити Лав Дијаз, након радионице коју ће држати стуидентима и младим ауторима.

Биће приказани филмови "У кревету са Викторијом" редитељке Жустин Трие који ће представити глумица Виржин Ефира, "Цвеће зла" финског редитеља Анти Јокинена, добитника награде за најбољу режију на Шангајском филмском фестивалу, "Де Лан", победник Шангајског филмског фестивала, кинеског редитеља Ðие Лиуа, као и "Душа на струни" који је режирао Џанг Јанг.

Такмичарски програм обухвата 22 остварења младих аутора из 19 земаља, док је "Ретроспектива великана" посвећена сценаристи Гордану Михићу.

Усамљеност у доживљају света младих филмских аутора

Међународни филмски и музички фестивал "Кустендорф" већ девет година пружа прилику младим ствараоцима из читавог света да представе своја остварења и да уче у непосредној комуникацији са признатим ауторима, а како истиче његов оснивач Емир Кустурица, са Мећавника у "орбиту озбиљније сфере филма" винуло се пет редитеља.

На конкурс 10. "Кустендорфа", који почиње данас, стигло је близу 500 филмова студената и младих аутора из читавог света, а селектори Маја Кустурица, Светолик Мића Зајц и Марко Милосављевић одабрали су 22 краткометражна остварења аутора из 19 земаља, који ће се такмичити за Златно, Сребрно и Бронзано јаје.

"Тешко је изнети општи утисак о свим филмовима пријављеним на конкурс зато што се они међусобно веома разликују по садржају, продукционим околностима и средствима којима се служе. Међу 500 филмова било је и аматерских продукција сниманих камерама мобилних телефона, али и великих и скупих филмова са бројним локацијама и масовним сценама", кажу Маја Кустурица и Милосављевић.

На програму ће бити 20 играних и по један документарни и анимирани филм, који су се, према речима селектора, издвојили по упечатљивом доживљају света и вештини у коришћењу филмских средстава.

Кустурица и Милосављевић су у разговору за Тањуг приметили и да је усамљеност доминантно осећање у доживљају света младих филмских аутора широм света, док је у жанровском и тематском смислу селекција поприлично разноврсна.

"Унутар селекције постоје блокови филмова за које се може рећи да су повезани. На пример, озбиљна комедија Џоу Џоу Лам "Отплутај, отплови" испитује питање личног идентитета у свету у ком су глобалне миграције чињеница. Глобалне миграције су и условност за драму Алија Асгарија и Фарнуш Самади "Тишина", која кроз ситуацију избеглиштва у страној земљи и култури доноси личну и трагичну причу", кажу селектори.

Има неколико филмова чија је инспирација "ониричка", где се материјална стварност филмских јунака замењује другачијим доживљајем света, као што су "Цело небо стане у око мртве краве" Франциске Алегрије или "Пре сна" бугарског редитеља Николаја Тодорова где филмски јунаци материјални свет мењају магичним светом шуме.

Филм "Узнесење" португалског резисера Педра Пералте је филм инспирисан религијским мотивима, амбициозно замисљен као апокрифна прича из живота свеца, док са друге стране остварење "Лулу" у стварном животу полази од активистичког приступа и познате теме о вршњачком насиљу, а постаје пунокврна драма о одрастању, комбинујући при том игране и анимиране секвенце, испричали су селектори.

Тема насиља, наводе даље Кустурица и Милосављевић, сасвим је другачије третирана у филипинском филму "Сандра", као део обреда прелаза и начин за остваривање блискости.

Млади режисери, према речима селектора, користе условности класичне филмске естетике да испричају своје приче, те тако филм Саше Карановића "Ој, Крајино", изведен у једном мизанкадру, говори о пониженом раднику.

"Занимљиве су и културне специфичности. "Дадија" је непалски филм који тематизује одустајање од живота на селу, тему која нам је позната, али из перспективе културе другачије од наше. Узори на које се млади аутори угледају су различити. Иван Бакрач се у филму "Малеш" истовремено служи елементима кемп естетике и магијског реализма", приметили су они.

Селектори су такође запазили да у односу на иностране, филмови српских аутора стреме друштвеној ангажованости и третману догађаја из новије историје.

"Ипак, по темама, естетици и доживљају света, филмови наших аутора су слични светским трендовима. Чини се да глобализација обавља своје", рекли су они и додали да ће два српска филма своју светску премијеру имати у такмичарском програм овогодишњег "Кустендорфа".

Кустурица и Милосављевић истичу да у идеалној ситуацији, млади аутори доносе нове и неиспричане приче, а чешће они показују да је итекако могуће познатим темама прићи на нов начин и да филмска уметност управо то омогућава.

Танјуг