углас наводе чачански спортисти, што бивши што садашњи, када коментаришу непоновљивог кошаркашког аса Радмила Мишовића.
Мишовић је био пионир велике, славне кошарке на Морави, пленио је стилом игре, за многе био и остао један од највећих играча рођених на просторима Србије, бивше Југославије, а и шире.
И дан-данас држи рекорд као најбољи стрелац свих времена за један клуб бивше Југославије.
Толико о Мишовићевом учинку у Борцу!
А био је и "прави" Чачанин, који због тога није ни помишљао да напусти град за који је везан одмалена.
Постоји позната анегдота да кад је требало да пређе у Партизан, одлазио је два пута, али се оба пута враћао у Чачак, јер једноставно није могао у Београду.
Тако, трећи пут није ни одлазио, а упућени кажу да није могао да живи у Београду јер му нимало није пријао.
Они задужени за њега тако су одустали те је остао прикован за град у коме је оставио дубоке корене, коме је дао свој спортски печат, поставши весник статуса града на Морави, када је игра под обручима у питању.
Рећи Чачак – најкошаркашкији град са ових простора, а на првом месту не споменути Радмилов допринос томе, био би нонсенс вредан тога да је Први српски устанак започет у Орашцу 1804, да су се сабрале српске главешине, а не истаћи улогу Карађорђа Петровића.
79-годишњи великан града Чачка истиче за Глас западне Србије да не прати пуно дешавања у српској кошарци, да је његово интересовање усмерено на Евролигу, где се, како каже, игра најбоља кошарка на планети.
"НБА има неке друге критеријуме и правила, ја највише гледам европску кошарку и Евролигу. Одмах да кажем, не пратим много домаћу кошарку", желео је да се можда одмах огради од питања која би се односила на матични клуб, Борац, данас.
Каже да избегава да дискутује о Борцу јер, по њему, има ствари са којима се није слагао и зато је и отишао.
"Боље нек остане како је било, у неком лепшем сећању и не бих о томе даље", јасан је Мишовић.
Мишљења је да је кошарка у данашњем времену скроз другачија, са нагласком на физичким перформансама, без праве допадљивости и довитљивости у игри.
Пошто је био расан стрелац истанчан је за ту позицију највише.
"Пазите, има играча који су као неки стрелци, још безмало милијардери, а петорица, шесторица њих маше целу конструкцију у току меча. Како то? Па није се кош променио од наше генерације, исто је то", пита се Радмило и додаје да највише воли оне који су спремни да преузму одговорност када је најважније.
Упитан за неког српског играча који би по карактеристикама могао да укаже на прављење разлике у утакмици, као из топа одговара – Богдан Богдановић!
"Богдан је стасао, за мене је он изузетан играч који и прави разлику и преузима одговорност. Баш га је лепо гледати, уживам да пратим његове потезе", поручио је Мишовић.
Други српски играчи му, искрено ће, не привлаче толико пажњу.
Глас западне Србије