
„црвеног злата“ и следеће године. Ако се томе дода и незадовољство произвођача откупном ценом, јасно је да нам прети жесток пад производње.
Снегови под којима су падале и заштитне мреже, априлски мразеви, па обилне пролећне кише и летње врућине умањиле су род малине за 30 до 50 одсто, а суша је већ отела и део наредног рода.
- Високе температуре и фенски ветар, нарочито на засадима који су окренути ка југу а немају наводњавање, изазвали су ожеготине на листу, што доводи до сушења ластара. Киша која је пала донела је само освежење, а ако се суша настави, штета ће бити још већа. А тек иду недаће које донеси зима. Буде ли се температура спуштала испод 20 степени, могуће је да ће род наредне године бити преполовљен - објашњава за „Блиц“ Андрија Радуловић, инжењер воћарства у Пољопривредној служби у Ужицу.
У бајинобаштанском крају, каже Радомир Гавриловић, председник Удружења „Малина“, род је ове године на појединим местима подбацио и 70 одсто. Априлски мразеви и суша, предвиђа он, преполовиће летину и наредне године.
- Малинари који имају заштитне мреже и системе за наводњавање убрали су тек 25 одсто од прошлогодишњег приноса. Засади изгледају тужно, старе стабљике су се осушиле, а младе пожутеле. Шансу да се предстојећи род иоле поправи убила је економски неисплатива цена од 120 до 130 динара, која народу веже руке да улаже у засаде. Хладњачари већ протурају причу да ће малину догодине плаћати 80-90 динара, што многе наводи да дижу руке од посла од којег се могло лепо живети, а и држава је имала користи - каже Гавриловић.
У Ивањици је прошле седмице одржан протест малинара због непоштовања договора од откупљивача да аконтна цена буде 160 динара. По истом „папиру“ хладњачари су прихватили да до 1. септембра плате још 20 динара, а да се прати тренд извоза и на основу њега коригује цена. Један од предлога на скупу био је рушење хладњача!
- Хладњачари тврде да је извозна цена 1,3-1,5 евра, а ми смо од Министарства финансија и Управе царина добили црно на бело да је цена 2,04-3,5 евра. Плашим се да ћемо убрзо, уместо српске, јести скупљу, а мање квалитетну босанску и пољску малину - каже Драган Остојић, члан УО Удружења „Ужичка малина“.
Сви добили помоћ осим Ужичана
Драган Остојић је прошле године убрао 10,5, а ове седам тона малина. За сваки килограм берачима је плаћао 50 динара, а њему је, каже, кад одбије уложена средства, остало 25 динара по килограму.
- Све општине где је подбацио род направиле су процену штете и доставиле податке Министарству пољопривреде, које је на неки начин обештетило произвођаче, осим Ужица. Питали смо министра Недимовића зашто Ужичани нису добили помоћ, а одговор је био „ваша локална самоуправа није доставила податке о штети“ - наводи Остојић.
Штета за произвођаче око 110 милиона евра
Србија је 2016. године извезла 90.000 тона малина, а откупна цена је била 1,85 евра, што је око 166,5 милиона евра. Ове године род је преполовљен, што значи да су произвођачи само по том основу оштећени за 83 милиона евра. Ако се томе дода ниска откупна цена овогодишњег рода (1,17 евра/кг), штета за произвођаче је додатних тридесетак милиона евра.
Извор: Блиц, В. Лојаница
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.