poštanska  - velika leva
close
banner-itembanner-itembanner-itembanner-item

Сви траже наш кромпир

12/02/2017
image-gallery-item
Фото: Новости
Чачак - После вишемесечног застоја у извозу кромпира, од почетка године произвођачи не могу да обезбеде довољне количине овог поврћа, јер је потражња иностраних купаца огромна.

Кромпир из Србије се тренутно извози у Бугарску, Македонију и Румунију, а само из магацина драгачевског "Агромобила" - једног од највећих произвођача и извозника, на инострано тржиште је током јануара пласирано око 400 тона меркатилног кромпира, док је уговорена продаја још 500 тона.

У односу на пре неколико месеци, када се кромпир продавао за 10 динара и мање, сада је откупна цена знатно већа - од 15 до 18 динара по килограму, у зависности од квалитета и сорте. Тренутно је највећа потражња за белим кромпиром, док црвене сорте место једино налазе на мађарском и румунском тржишту.

„Ранијих година је велики проблем у извозу била појава болести и штеточине. Лане је, међутим, услед одличних климатских услова, на нашим њивама забележен рекордан род, и то одличног квалитета. И мада је испрва било страха да се огромне количине у магацинима неће продати, испоставило се да ће све залихе отићи у извоз“, каже председник УО асоцијације воћара и повртара "Плодови Србије" и власник "Агромобила" Ратко Вукићевић, прецизирајући да је на одличан извоз утицала и висока цена кромпира у Немачкој, Холандији и Аустрији, где сада достиже чак 24 евроцента, а на то још треба додати и трошкове превоза.

Зато су земље у окружењу одлучиле да увезу ово поврће из Србије, где је чак и на парцелама које нису наводњаване принос достизао и 50 тона по хектару, што је приближно европским рекордима.

Вукићевић наглашава и да је у Србији, нажалост, мало великих магацина који имају пакерице и неопходне машине. Зато би, сматра, произвођачи требало да се удружују, јер само на тај начин могу да одговоре захтевима иностраног тржишта.

Савет

У Србији се кромпир гаји на око 50.000 хектара. Стручњаци саветују произвођаче да се окрену производњи сорти које имају већи број мањих, уједначених кртола, а да забораве сорте с крупним плодовима, јер се оне најмање траже на тржишту.

Новости/В. Илић

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

desna gif velika planeta sport do

locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.