живих. Милољубу Микули Глишићу по папирима је прошло 40 дана, а он на бансеку у пуној снази струже дрва и оре њиву.

„Пошао сам у пошту да подигнем пензију и на рачуну нема ништа. После два дана одем опет, мислим можда је каснила, опет нема ништа. Радница у пошти, позва некога и ја нисам чуо шта јој се говори, само да му она одговара да ја стојим на шалтеру испред ње и да држи моју личну карту. Када сам дошао кући звао сам пензионо у Горњем Милановцу они су ме упутили у Чачак. Тада су ми рекли да се не водим међу живима и питали ме шта ми је Даринка Петровић. Рекао сам им да ја такву не познајем и да сам ја из Прањана а не из Милановца”, каже Микула.

И то је могуће, мртав а још увек живи, фото: РИНА

Обавестили су га да ће му уплатити разлику пензије до 25. у месецу, а он им је поручио да су могли да му уплате погребне трошкове да се почасти.

„Отиша сам и у амбуланту у Прањанима, када и тамо сам одјављен са здравственог осигурања, зна ме цело особље и не верује. И у апотеци су ме гледала чудно, и где год одем нема ме”, рекао је Микула који се морао обратити матичној служби у Милановцу.

Микули по званичним подацима прошло 40 дана од смрти, фото: РИНА 

„Видели су да сам избрисан у пензионом и социјалном, али код њих нисам. Позвао ли су полицију, лична карта није дирана, тако да су ми дали папир где је прежврљано да сам покојник и рекли ми да са тим папиром одем да ми овере књижицу, јер сам сада поново међу живима и то тачно 40 дана од како су ме прогласили мртвим”, прича Микула или ти повратник са онога света.

РИНА