свој данак и кад су у питању реке, потоци и бунари у краљевачком крају. На сваких три стотине метара на Ибру су се појавила велика пешчана острва која се из дана у дан шире, река ретко где прелази дубину од пола метра тако да риболовци без проблема прелазе пешице у потрази за неким крупнијим комадом деверике, скобаља или караша. На обалама су само они најстраственији и најупорнији, међу којима и браћа Вељовићи, тринаестогодишњи Ђорђе и годину дана старији Марко, који уз старије колеге полако улазе у риболовачке тајне.

,,Драго нам је што су Ђорђе и Марко са нама, али стање на реци не иде на руку ни њима, ни нама, али ни рибама, јер је воде у кориту реке све мање. Ипак се надам да киша падне врло брзо и мало продужи сезону јер је током целог лета улов био слаб“, казао је познати краљевачки риболовац Славко Ђуђић.

Није лако ни дивљим паткама и гускама које од јутра до мрака неуморно крстаре Ибром тражећи шиљу, шиштавце и другу ситнију рибу, које је, такође, много мање него ранијих година.

Водоснабдевање стабилно али се киша жељно чека

Упркос великој суши снабдевање Краљевчана пијаћом водом из бунара у Конаревском пољу за сада је стабилно. Ни током лета а ни јесени није било проблема у снабдевању становништва у граду и приградским насељима, али је на селу ситуација много тежа. Водостај река је на забрињавајуће ниском нивоу, многи потоци и бунари су пресушили што ствара озбиљне проблеме у снабдевању воде како за пиће тако и за напајање стоке.

У селима сетва пшенице озбиљно касни, засејане њиве су права реткост, тако да ратари жељно чекају кишу која није пала пуна четири месеца.

ГЗС / Миланко Даниловић