1944. године у овом селу. Замишљено је да тога дана о значају конгреса и првом покушају Драже Михаиловића да уједини Србију и све патриотске странке у њој осим комунистичке, говоре еминентни иторичари.

Према речима Антонија Ђурића КПЈ скупо је коштала Србију одневши јој милион живота.

,,Скоро милион људи је нестало у тим временима. Само на Кадињачи страдало је око 300 Срба, док је на другој страни погинуо један немачки војник и један је био рањен. Истерали су голорук народ да брани Тита. То је злочин. Ово би требало да буде Сабор помирења и праштања одакле ћемо позвати све Србе да се уједине. Идеја је да се подигне споменик жртавама комунистичке тираније. Желимо да се пред тим спомеником помире потомци четника, партизана и сви остали, и да се зукуну да никада више неће дићи руку једни на друге. То је једино право помирење,“ каже Антоније Ђурић који ће бити један од беседника у селу Ба.

,,Позивамо све српске патриоте, историчаре, добронамерне људе који схватају да овако сукобљени не можемо сачувати државу да дођу тамо где је генерал Михаиловић последњи пут покушао да спаси Србију, да уједини све родољубиве српске душе које воле сваки камен земље Србије,“ нагласио је Ђурић.

Иначе Светосавски конгрес одржан је као пандан Другом заседању АВНОЈ-а које је организовала КПЈ крајем 1943. године. Конгрес су одржали припадници Југословенске војске у отаџбини.

Светосавски конгрес је умногоме одлучивао о будућем уређењу југословенске државе. Као што су главне одлуке биле АВНОЈ-а формирање НКОЈ-а који ће до формирања прве владе играли улогу закодавног и извршног тела нове државе, тако је Светосавски конгрес прихватио потпуно различита схватања по питању државног уређења после рата. Сагласио се да се Југославија уреди као конфедеративна држава у облику уставне и парламентарне народне монархије.

Међутим, диференцијација снага у земљи је већ била завршена. У односу на одлуке са Другог заседања АВНОЈ-а, одлуке са Башког саветовања су биле касно донете и њихово спровођење је било немогуће. Поред тога, показана је и велика слабост читаве организације по националном питању. Рачунајући Омладински конгрес пред крај 1943. године, ово је био тек други скуп политичких личности организације ЈВуО, док су представници КПЈ иза себе имали сијасет таквих политичких саветовања.

Поред тога, Башка резолуција није лепо била прихваћена у народу. Мирослав Спалајковић, портпарол Недићеве Србије је критиковао Светосавски конгрес и четничко величање 27. марта. Лоша концепција политичке организације и непостојање чврстог програма, условили су да савезници виде у КПЈ политички јачег и војнички организованијег савезника са чврстим програмом и јасним циљевима, па су због тога и напустили линију организације ЈВуО и последњих година рата умногоме помогли победи револуционарних снага у земљи.

Зато се равногорски конгрес у односу на АВНОЈ сматра закаснелим конгресом.

Глас западне Србије