Биљке које се традиционално користе у третману дијабетеса а чија је ефикасност потврђена јесу препарати на бази хмеља, боровнице, коприве, маслачка празилука и цимета.
Највећу ефикасност уз најмање нежељених дејстава, показали су препарати на бази листа боровнице и коприве.
Ово је саопштено недавно на 25. Саветовању о биотехнологији на Агрономском факултету у Чачку. Аутори рада јесу академски стручњаци и њихови млађи истраживачи са Школе струковних студија „Висан”, „Биоуник”, Пољопривредног факултета Универзитета у Београду и Института за ратарство и повртарство из Новог Сада.
Д
ијабетес је међу најчешћим болестима ендокриног тима и у сталном је порасту. У лечењу шећерне болести користе се неколико приступа: инсулин у комбинацији са дјетом, лекови и медицинска средства, промене животних навика. Важну улогу у превенцији и лечењу држе и бројне и биљне врсте за које је потврђено да поседују хипогликемијско дејство.
У рад ових истраживача били су укључени пацијенти који болују од дијабетеса 2. Анкета је трајала три недеље, а узорком је било обухваћено 100 пацијената који су, поред редовне терапије, прописане од лекара специјалисте, користили препарате на биљној основи, уз саве доктора и фармацеута. Приликом анкетирања пацијената испоштована су етичка начела. Узорак на којем је спроведено истраживање чинилу су пацијенти оба пола, сгарасни група 35-60 година, који су добровољно прихватили да попуне анкетни упитник. Листић је, поред питању о квалитету живота оболелих од шећерне болести, садржао и друга која су се односила на учинак примене биљних апарата, уз редовну терапију: који биљне препарате користите, који препарат сматрате најделотворнији, које су вредности глукозе у крви пре и после примене препарата.
Испитаници су, поред редовне терапије коју је преписао специјалиста, користили биљне препарате на основу хмеља, боровнице, коприве, маслачка, зеленог празилука и цимета. Највећи корисници били су убедљиво испитаници у доби 55-65. Исхрана пацијената обухватала је намирнице са смањеним процентном угљених хидрата и скроба. Гојазност је била пратећи програн. Поједини пацијенти имали су генетских предиспозиција за дијабетес док је код осталих узрок био непознат.
Пацијенти су највише користили препарат са листом боровнице (90%) а најмање са празилуком (10%) и хмељом (15%) јер су показали извесна нежељена дејства. Пре свега изазвали су слабост и умор, повећање крвног притиска. Препарат од листа боровнице се показао као ефикасан и нису забележене никакве контраиндикације, а исто важи и за коприву.
Истраживачи у свом раду наводе:
„У спроведеној анкети препарати на бази листа боровнице показали су значајне ефекте на смањење нивоа шећера у крви и опште здравствено стање испитиваних пацијената. Екстракти листа боровнице традиционално се користе у народној медицини као средство за лечење шећерне болести.”
Познато је више од 400 биљних врста које се традиционално користе у третману дијабетеса, али само мали број добио је научну и медицинску оверу о делотворности. Традиционлни третмани биљем нису зауступљени у развијеним западним друштвима, али неки од њих се спроводе од стране практичара алтернативне медицине, или их пацијенти узимају као додатак уобичајеној терапији. Међутим, примена биљака је и данас главни начин лечења у неразвијеним земљама.
ГЗС