Усвајањем новог правилника о директној продаји дата им је шанса да изађу из сиве зоне пословања и потрошачима, без зазирања од инспекције, понуде традиционалне производе. Робу ће моћи да продају у газдинствима, на локалним пијацама и у малим трговинама. Или да је директно шаљу на кућну адресу потрошача.
Мали произвођачи су они који недељно продају максимално 200 литара млека, 500 јаја или 100 комада живине. У ову групу спадају и они који за продају имају до 100 килограма месних прерађевина недељно. Дозвољене количине могу бити и веће, у случају да робу нуде регистроване мале млекаре, кланице или прерађивачи меса. Храну ће моћи да продају само на територији Србије.
Према прописима, произвођачи ће бити директно одговорни за безбедност и квалитет хране и мораће да испуне ветеринарско-санитарне и опште услове хигијене намирница. Међутим, неће бити у обавези да уводе систем Хасап, односно принцип анализе опасности и критичних контролних тачака производње. Фармери ће бити дужни да најмање два пута годишње контролишу узорке намирница. Произвођачи млека ће имати ригорознији надзор, једном квартално очекују их испитивање сировог млека на укупан број бактерија. Живинари ће једном годишње контролисати месо на присуство салмонеле.
По речима Тамаре Бошковић из Управе за ветерину, на прописима је рађено две године заједно са произвођачима. Циљ Министарства пољопривреде био је да се традиционална производња у малим газдинствима стандардизује и произвођачима олакша освајање тржишта. Као и да се задовоље све веће потребе купаца за домаћом „природном” храном.
„Никада и није било забрањено продати сирово млеко са кућног прага. Знамо да се то и до сада дешавало, али је сада и прописима уређено. Тиме су произвођачи добили већу одговорност. Намирнице морају да буду здравствено исправне, а дозволу за продају ће имати само они произвођачи који имају сопствену производњу”, објашњава наша саговорница.
Мали произвођачи биће уписивани у посебан регистар, не само због контроле ветеринарске инспекције већ и због тога што ће имати олакшане услове пословања. Колико је ова врста продаје безбедна за потрошаче? Бошковић каже да флексибилност не значи небезбедност и да су стандарди јасно прописани.
„Хигијена ће морати да буде по задатим стандардима, а животиње здраве. Тај произвођач, рецимо, можда неће имати апарат за санитацију ножева, али они морају да буду чисти, кувани у врелој води”, истиче Бошковић.
У доношењу нових прописа коришћена су искуства Аустрије, Француске и Мађарске. Показало се да је то био добар подстицај за мале произвођаче да развијају традиционалну производњу на својим газдинствима. До тада, они углавном нису успевали да парирају великим произвођачима због недостатка капитала да уведу и испоштују ригорозне стандарде производње у Европској унији.
Политика
