Како тврде стручњаци, није реч о изношењу профита и депозита локалних филијала страних банака, већ, наводно, о увећаној отплати кредита које су узимале саме банке или наше фирме преко ових банака у иностранству. То потврђује и економиста Мирослав Маринковић, који наводи да је реч о редовном сервисирању доспелих рата по основу кредита одобрених претходних година, највише из Италије, Аустрије и Грчке.
Ипак, изненађује да је биланс финансијских трансакција банака негативан у прошлој и овој години, а био је стално позитиван од 2000. године. Део објашњења даје и Маринковић, који признаје да је у првом кварталу ове године заустављен тренд смањења укупне изложености европских банака према Србији. Он наводи да је разлог негативног ефекта и трансфер средстава матица иницијално депонованих претходних година.
„Кључно питање за НБС је како регулаторна тела поменуте три земље процењују ризик Србије. Ако га оцене лоше, могу тражити већа обезбеђења од матица банака, што би смањило њихове пласмане овде“, упозорава он.
Владан Марковић, председник Извршног одбора Финдоместик банке, негира за Курир да банке извлаче новац. Он каже да је то лако проверљиво кад се упореди како се кретао капитал банака, који је стално растао. Међутим, Марковић је потврдио да не постоји спремност матица да наставе да финансирају своје ћерке банке у Србији, а као објашњење за минус у приливу и одливу новца он наводи да је могуће да је реч о враћању кредита узетих претходних година.
„Могуће је да се одлив није смањио, али јесте прилив, па се јавља разлика“, додаје он.
Ојадили нас за две године
Година разлика између унетих и изнетих пара
2007. +166 милиона евра
2008. +155 милиона евра
2009. +869 милиона евра
2010. +659 милиона евра
2011. -710 милиона евра
2012. -465 милиона евра (И-ВИИИ)
*збирни податак на крају године
Здравковић: Проверити шта су радиле банке
Економиста Мирослав Здравковић каже да би требало проверити одакле мањак од око 400 милиона евра и додаје да је њему сумњиво и то што су у јулу банке у Србији дале кредите матицама у иностранству у износу од 56,9 милиона евра, а обично су досад месечно одобравале само по неколико милиона евра.
„То се води као давање кредита једне банке другој, али у ствари је изношење новца“, истиче Здравковић.
НБС: Нема добрих пројеката
У НБС кажу да су од почетка године депозити банака на рачунима у иностранству повећани за 243 милиона евра. „Стандард & пурс“ не наводи „изношење пара“ јер таква могућност не постоји, а износ од „око 600 милиона евра“ је последица тога да су банке повлачиле обавезне резерве у девизама од НБС, па су тренутно повећале стање на рачунима у иностранству.
„Проблем је што нема добрих пројеката у Србији за кредитирање из иностранства“, наводе у НБС.