а сада се за занат живи. Стари мајстори и данас не напуштају своје радње у којима као да је време стало.То би могла бити и порука филма који говори о мајсторима уметницима, свему ономе чега данас нема и који је, без присуства публике представљен у Чачку и Горњем Милановцу.

Руке нису биле само извор зараде, већ и велике љубави према животном позиву. Филм представља једног од последњих абаџија Антонија Мутаповића, који нам је подробно описао на којој „Сингер“ машини ради од 1950. године, на који начин је долазио до материјала а како се данас сналази, потом да су материјали из Ђаковице увек били најквалитетнији и да више квалитетних материјала тешко да има. Упознао нас је са шаблонима према којима се шила шајкача, а сазнали смо и колико времена треба да се уради један јелек“, каже Наташа Поломац Петковић, етнолог Музеја рудничко- таковског краја .

„ Међу чуварима старих заната је Милија Станојевић, лицидер из Прањана, Александар Милосављевић, лимар из Чачка чији су украси за олуке права уметничка дела и чије се кофе налазе и на Хиландару. У филму је представљена и чачанска јорганџијска породица која се од 1935. године бави овим занатом, каже Наташа.

Фото: Фејсбук

Филм Како усуд каже реализован је у сарадњи Музеја рудничко-таковског краја, Народног музеја Чачак и Удружења „Наше дрво“,а очекује се да ће када епидемиолошка ситуација дозволи бити представљен и широј јавности.

ГЗС