апликације
Посебни информациони систем (ПИС) Агенције за привредне регистре, путем које се државним органима подносе сви годишњи извештаји. Из године у годину проблем је све већи, а како тврде књиговође, ове године је кулминирао. Систем непрекидно пада, а дешава се да апликација уопште не функционише и по неколико дана, у месецу у коме је сваки минут за књиговође драгоцен. На реаговање од државе добијају одговор да су управо они криви јер уносе превелики број података, да чекају последњи дан ии да је проблем у њима, а не у систему. Књиговође то објашњење не прихватају, јер послове које обављају у овом месецу није могуће раније урадити, те да сама апликација од АПР постаје доступна око 5. фебруара, а рокови су кратки. Глави проблем виде у лошој техничкој подршци АПР.
Књиговође кажу да су као један зид који прима ударце са две стране. Са једне стране је привреда и клијенти према којима имају обевезу пружања услуга и едуковања о свакодневним изменама прописа и закона, те да их заштите од наглих и непредвидивих промена. Са друге стране стоји држава према којој су обавезни да звршавају све по закону и у року достављају све извештаје. Они нису само књиговође већ, како каже Слађана Дикић Станковић власница једне књиговодствене агенције у Ужицу, они су и државни службеници.
“То је донекле и трагично у овом послу, зато што одрађујемо толико послова које државна администрација треба да ради. Када се пре 7-8 година кренуло у електронску предају пореских пријава, шалтер сале у Пореским управама су нестале. Сви радници су добили друго радно место или отишли у пензију а сав терет је стављен на нас. Пре 2-3 године кренуло се са електронском пријавом и одјавом радника. Тај посао је такође пребачен на наша леђа а људи у Заводу за социјално осигурање, који су то радили, су растерећени. Терет је на нама јер не постављамо питање функционисања система већ радимо даноноћно а онда нас систем окривљује за своје недостатке, пре свега у електронском пословању, док се на сва уста хвале дигитализацијом. На сваком кораку трпимо репресију, принуду и притисак”, прича за портал Нова.рс Слађана
Сви јануарски празници су за књиговође дани када се ради највише. Када се око 5.фебруара на сајту АПР појави апликација ПИС путем које треба унети све годишње извештаје, књиговође у Србији немају слободне сате, раде даноноћно како би испоштовали све рокове које држава прописује и клијенте којима пружају књиговодствене услуге. Уз све то иде уобичајени рад који иначе обављају свакодневно за сваки месец. Коришћење ПИС апликације коју нуди АПР из године у годину постаје све већа мука. Апликација је тешко доступна а и када успеју да је отворе дешава се да систем непрекидно пада и да се исти подаци уносе и по неколико пута.
“Из године у годину апликација не функционише, понавља се прича како је књиговође обарају превеликим информацијама или чекањем последњег дана, што апсолутно није тачно. Са уношењем почињемо чим апликација изађе. Та апликација садржи билансе успеха, статистичке извештаје, обрасце посебних података и све друге годишње извештаје. Апликација редовно пуца, чак и ако успете да уђете у њу, када унесете све податке и означите да је унос завршен, она све податке избрише. Онда кренете поново, онда се то деси још једном, онда кренете трећи пут и опет сви подаци нестану а онда ако покушате поново, више не можете да уђете у апликацију. Нећете успети до краја дана, изгубићете силно време а сваки минут је више него драгоцен, то је губљење и времена и живаца. Стално смо притиснути роком и на дневном нивоу. Ако при томе не постоји техничка подршка од државе која од нас тражи да имамо добре софтвере и рачунаре, добре сервере а сама то нема, онда је то од државе неозбиљно и неодговорно. Апликација прошле седмице није радила пуна три дана, шта даље рећи да би се проблем разумео”, каже Слађана.
Поред тога што мимо свог посла, књиговође обављају послове адвоката, финансијских саветника, пореских инспектора, Пореске управе и других институција, сада морају да буду и информатичари што, како каже Слађана, не желе да буду.
“Када апликација три дана није радила, јављала је некакву криптографску грешку у шта се не разумемо и не треба да се разумемо. Са једне опције нас пребацују на другу да би после хиљаду кликова дошли на оно што вам треба, то нема никаквог смисла. Ја као књиговођа нити треба да учим информатику нитида плаћам за то информатичара јер да је обезбеђено ваљано функционисање те апликације, сви би радили свој посао. На крају књиговође су криве зато што раде а не држава која не може да обезбеди услове система који је сама наметнула”, додаје Слађана.
Додатне проблеме књиговође имају са сертификатима личних карата где МУП долази као још један од чинилаца који кочи подношење завршних рачуна. Личне карте су нефункционалне, све оне које су издате пре 18.августа 2014.године не могу да потпишу завршни рачун, без обзира што имају сертификат и дигитални потпис. Онда клијенти мењају личне карте, што је додатни трошак од 3.000 динара а ових дана су из тога произашле огромне гужве у Полицијским управама широм Србије. Када добију нову личну карту, ни она не функционише док поново не од у МУП како би се извршило додатно декодирање.
Проблем књиговођа, како кажу, је то што су тиха струка која нема довољно јака удружења која би се залагала за заштиту њихових интереса. Чак и она која имају потребну репрезентативност, нису наишла на разумевање државе. Одговор је и у томе што ти људи немају времена за окупљања, разматрања проблема и удруженог деловања, као што то раде адвокатска или друга удружења која су кадра да својим захтевима блокирају систем. Књиговође сматрају да је њихов рад од изузетног интереса државе, чији се опстанак заснива на пореским обвезницима, а да то она не препознаје. Можда је зато све мање младих људи који се одлучују да се упусте у ову струку. Најмлађе књиговође у Ужицу имају више од 40 година живота.
ГЗС/ НОВА
