су разочарани пошто услуге нису јефтиније, јер се рачуни формирају према утрошку целе зграде, па се дели на станове.
То је у старту неправедно, жале се грађани, јер неки грађани би штедели на грејању, док други немилице греју своје станове. Поред тога, поједини станари су улагали у свој животни простор, радили изолацију и уграђивали нову ПВЦ столарију, док комшије имају веома слабо изоловане зидове, нису променили старе прозоре и врата, па самим тим дува на све стране и они много више троше грејање. Ипак, рачуни су им исти.
Сви плаћају исто
- Очекивали смо нешто сасвим другачије, да буде повољније, равноправније, али све док се не уграде делитељи за сваки стан појединачно, не може да буде равноправно формиран рачун. Ми сада плаћамо тако што се на разделнику у подстаници зграде забележи укупна потрошња свих станара, па се појединачни рачун креира тако што се укупна потрошња подели са бројем квадрата стана. На тај начин испаштају они што имају нове, реновиране станове, са добром столаријом и изолацијом, јер мањи капацитет грејања користе, а плаћају исто као стан са голим зидовима, који потроши много више ресурса - прича Слободан Д. (54) са Новог Београда.
Прошлу грејну сезону обележили су протести станара у Нишу због високих рачуна за грејање, а како каже Саша Костић, председник Удруженог покрета слободних станара и власника приватних зграда (УПСС), ни ове године ситуација са грејањем и рачунима није боља.
-Код нас се у Нишу од 2013. године примењује наплата по утрошку и од тада водимо битку с топланом. Када се уводи поступак наплате по утрошку, претходно мора да буде испоштована инфраструктура, да све подстанице буду аутоматизоване и повезане са топланом, да постоји пумпа која ће да сигнализира већу потрошњу него што је потребно, да зграда буде термоизолована са спољне стране и да буду замењени врата и прозори. Тек онда наплата по утрошку има ефекта. Међутим, то није испоштовано ни у једном граду и зато ми у Нишу водимо битку - каже Костић.
Уградити делитеље
Милован Лечић у име Удружења топлана Србије каже да би најравноправнија наплата била када би се за сваки стан појединачно уградио делитељ.
- То би било „колико потрошите, толико и платите“. Да би станари за сваки стан уградили засебни термостат и делитељ, коштало би око 250 евра. Али да би до тога дошло, грађани морају да се договоре о изолацији зграде, да се замене лоши прозори и врата... Да би се све то реализовало, потребан је новац. Улагање се свакако исплати већ за неколико година - каже Лечић.
Цене грејања: Убедљиво најјефтиније на дрва
Прорачун је направљен за грејање простора од 60 квадратних метара
дрва:
кубни метар од 5.000 до 10.000 динара
годишњи трошак 37.100 динара
пелет:
тона 25.000 динара
годишњи трошак 65.800 динара
угаљ:
једна тона од 8.000 до 15.000 динара
годишњи трошак: 49.000 динара
струја:
ТА пећ (пуњење само ноћу) 47.800
ТА пећ (допуњавање и дању) 68.800
грејна тела и котлови на струју 127.900
централно грејање:
У Београду цена грејања кошта 1.432 динара по квадратном метру на годишњем нивоу. То је за један месец 119 динара, а месечни рачун за стан од 60 квадрата износи 7.160 динара
У Нишу грејање кошта 108 динара по квадрату
грејање по утрошку:
У Нишу варијабилни део је 5,04 динара по киловат-сату и 28 динара по метру квадратном, то испадне за стан око 55 квадрата до 5.000 динара
Електрична енергија
Мања потрошња
Блага зима наставиће се и наредних недеља, а високе температуре значе уштеду у потрошњи струје.
У ЕПС за Тањуг кажу да је потрошња електричне енергије у децембру 2017. године за 6,3 одсто мања у односу на исти период 2016, док је за првих осам дана 2018. потрошња за 15 одсто мања у односу на првих осам дана прошле године.
Извро: Курир / Силвија Сламниг
