професорима и ученицима и читавом граду. Како је настала ова упечатљива грађевина где је знање стицало мноштво завичајаца?

Ево шта о томе каже Делфина Рајић, историчар уметности и садашњи директор Народног музеја у Чачку:

„Изградња гимназијске зграде започета је 1912. према плановима које је у Архитектонском одељењу Министарства грађевине израдио архитекта Драгутин Маслаћ, поборник српског стила у профаној архитектури.

Радове су прекунули наступајући ратови, због чега је завршетак грађевине у потпуности окончан тек 1926. год.

На овај монументалној грађевини, разуђене али функционално решене основе, са приземљем и два спрата, може се сагледати Маслаћева академизована концепција српског стила. И он прихвата елементе српске средњовековне црквене архитектуре, слично Новаковићу и Таназевићу, али их примењује на особен начин. На овом свечаном здању правоугаоне подужне основе, са симетрично компонованим фасадама, истиче се прочеље које је најрепрезентативније обрађено.

На њему је посебно наглашен и средишњи ризалит, украшен лучним улазом у духу сецесије и седмоделним аркадним прозорским низом на другом спрату.
Може се закључити да Маслаћ не наставља Поповићев неоморавски декоративни правац обликовања профаних објеката, већ заступа изузетно пластично – тектонски приступ.

Тај правац развиће између два рата Момир Коруновић , водећи аутор националног стила у том периоду. На чачанској гимназији подједнако се осећају академска строгост, модерна сведеност облика и безорнаментализам, али је основни утисак да се управо успоставља равнотежа између три различита стилска модела.
У Архиву Југославије у збирци планова МГ, сачувани су оргиналани планови пројеката Д. Маслаћа, као и неизведени нацрт Николаја Kраснова.

На месту данашње Гимназије којој је 1912. својим рушењем уступио простор за изградњу налазио се Владичин конак који је изграђен 1837. за потребе седишта епархије и епископа ужичког Никифора Максимовића и највероватније дело је Хаџи Николе Живковића” , закључује Делфина Рајић.

РИНА