Потресна исповест оца Милоша Милеуснића кога је мучки усмртио Неђељко Ђуровић

Чачак - Судбина... Горан Милеуснић, отац студента ког је зимус на Звездари мучки убио Неђељко Ђуровић (28),

већ девет месеци не престаје да се пита зашто је доживео овакву трагедију

Кад год дођем кући, очекујем да видим сина, да је ту. А њега нема. Онда одем на гробље, исплачем се и питам се зашто се све ово догодило. Гледам људе који пролазе улицом. Сви они живе, иду даље. Ја стојим у месту, ни жив ни мртав. Породица ми је осакаћена. С празнином у грудима...

Овим потресним речима започео је за Курир своју трагичну исповест Горан Милеуснић, отац Милоша (24), студента из Чачка, ког је у јануару испред зграде у којој је приватно становао, у Улици Димитрија Туцовића на Звездари, брутално, мучки и без икаквог разлога убио Неђељко Ђуровић (28) из Пожаревца.

Убица је, подсетимо, кобног 27. јануара изашао наоружан ножем из свог стана у оближњој Бањској улици решен да, како је сам казао на саслушању, убије неког због „сопственог бесмисла“. Убрзо је налетео на Милеуснића, који се упутио ка стану своје девојке, и избо га насмрт.

Без утехе

- Све је горе како време пролази. Син ми је убијен безобзирно, брутално. Као да нема оца, мајку, сестру, бабу и деду. Бар да је рањен, па да сам могао да помислим да ће да преживи и оздрави. Овако, ништа не може да се поправи, не постоји нада. Разумеју нас само други људи који су остали без деце - кроз сузе прича наш саговорник.

Да је изгубио сина, сазнао је из медија.

- Тог јутра су људи почели да ме зову, све је било веома чудно, па сам погледао новине. После сат времена је дошла полиција. Шок. На неком одељењу Ургентног центра у Београду сам читао извештај лекара, реанимирали су га више од сат времена. Ја сам целог живота тај који помаже људима и спасава их, где сам то погрешио да ме бог овако кажњава - каже он и наставља:

Бори се због ћерке

- У мртвачници сам видео сина. Био је леп. Руке су му биле хладне. Љубиш чело, а оно хладно. Дошао сам кући и опет ми те слике навиру... Немоћан, размишљао сам „шта сад“. Да убијем себе или неког другог? Тиме ништа не бих добио. Морам да наставим, морам да живим због ћерке... - каже неутешни отац.

Зашто је Ђуровић избо Милоша, њему и даље није јасно.

- Питам се како функционише његов мозак, да ли је у животу доживео нешто лепо. Што није убио неког ко му је крив, а не мог сина тако кукавички. Какав је то нечовек и кукавица? Како он живи сада? Па кад прегазиш куче, буде ти тешко, а не да се играш бога и убијаш људе - додаје Милеуснић.

Након смрти Милоша Милеуснића, отпочело је сакупљање потписа да његов убица буде осуђен на доживотну робију. Младићев отац је протекле недеље био у Крагујевцу, са синовљевим друговима.

- Ово је петиција да се овако нешто не би поновило, да суд узме у обзир сам чин и начин на који је мој син убијен. Сви стављају главу у песак, мисле „мени се неће догодити“, а такви људи су свуда око нас и свако може бити жртва - каже Горан.

ГЗС/Курир