већ девет месеци не престаје да се пита зашто је доживео овакву трагедију

Кад год дођем кући, очекујем да видим сина, да је ту. А њега нема. Онда одем на гробље, исплачем се и питам се зашто се све ово догодило. Гледам људе који пролазе улицом. Сви они живе, иду даље. Ја стојим у месту, ни жив ни мртав. Породица ми је осакаћена. С празнином у грудима...

Овим потресним речима започео је за Курир своју трагичну исповест Горан Милеуснић, отац Милоша (24), студента из Чачка, ког је у јануару испред зграде у којој је приватно становао, у Улици Димитрија Туцовића на Звездари, брутално, мучки и без икаквог разлога убио Неђељко Ђуровић (28) из Пожаревца.

Убица је, подсетимо, кобног 27. јануара изашао наоружан ножем из свог стана у оближњој Бањској улици решен да, како је сам казао на саслушању, убије неког због „сопственог бесмисла“. Убрзо је налетео на Милеуснића, који се упутио ка стану своје девојке, и избо га насмрт.

Без утехе

- Све је горе како време пролази. Син ми је убијен безобзирно, брутално. Као да нема оца, мајку, сестру, бабу и деду. Бар да је рањен, па да сам могао да помислим да ће да преживи и оздрави. Овако, ништа не може да се поправи, не постоји нада. Разумеју нас само други људи који су остали без деце - кроз сузе прича наш саговорник.

Да је изгубио сина, сазнао је из медија.

- Тог јутра су људи почели да ме зову, све је било веома чудно, па сам погледао новине. После сат времена је дошла полиција. Шок. На неком одељењу Ургентног центра у Београду сам читао извештај лекара, реанимирали су га више од сат времена. Ја сам целог живота тај који помаже људима и спасава их, где сам то погрешио да ме бог овако кажњава - каже он и наставља:

Бори се због ћерке

- У мртвачници сам видео сина. Био је леп. Руке су му биле хладне. Љубиш чело, а оно хладно. Дошао сам кући и опет ми те слике навиру... Немоћан, размишљао сам „шта сад“. Да убијем себе или неког другог? Тиме ништа не бих добио. Морам да наставим, морам да живим због ћерке... - каже неутешни отац.

Зашто је Ђуровић избо Милоша, њему и даље није јасно.

- Питам се како функционише његов мозак, да ли је у животу доживео нешто лепо. Што није убио неког ко му је крив, а не мог сина тако кукавички. Какав је то нечовек и кукавица? Како он живи сада? Па кад прегазиш куче, буде ти тешко, а не да се играш бога и убијаш људе - додаје Милеуснић.

Након смрти Милоша Милеуснића, отпочело је сакупљање потписа да његов убица буде осуђен на доживотну робију. Младићев отац је протекле недеље био у Крагујевцу, са синовљевим друговима.

- Ово је петиција да се овако нешто не би поновило, да суд узме у обзир сам чин и начин на који је мој син убијен. Сви стављају главу у песак, мисле „мени се неће догодити“, а такви људи су свуда око нас и свако може бити жртва - каже Горан.

ГЗС/Курир