Просветни закони поделили посланике

Из владајуће коалиције тврде да се креће у „стварање подлоге за враћање образовања на место

које заслужује”, док опозиција замера што избор свих директора школа „ставља у руке министра” и да Акредитациона комисија за универзитете „постаје владино тело”.

Проширење аутономије наставника, васпитача и стручних сарадника, стављање верификације именовања директора школа и предшколских установа у надлежност министра и оснивање националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању, новине су у законима о основама система образовања и васпитања и о високом образовању, које је Младен Шарчевић, министар просвете, јуче навео у дебати о овим актима у Скупштини Србије.

Опозиционари су оштро критиковали законе, јер „се избор свих директора ставља у руке министра и што Акредитациона комисија постаје владино тело, па ће политика утицати на то који ће универзитет бити акредитован”. Из владајуће коалиције, међутим, тврде да се овим актима „креће у озбиљну реформу и стварање подлоге за враћање образовања на место које заслужује”.

Колико су посланици заинтересовани за ове законе, најбоље сведочи то што су врло мало и само по неко, одступали од теме, али и то што је уложено око 1.400 амандмана, додуше само из ДЈБ-а су поднели 400. Али и они из владајуће коалиције, како су истицали, предложили су „мале корекције које ће добре законе учинити још бољим”.

Најављујући подршку, Муамер Зукорлић (БДЗС), казао је да закони представљају „својеврстан корак напред”. Законе ће подржати и СВМ, зато што се, како је, између осталог, рекла Елвира Ковач, Предлогом закона о високом образовању промовише јединство наставе, научно-истраживачког и уметничког рада, иновативне делатности и стручног рада.

Лидер СРС-а Војислав Шешељ казао је да се „морамо вратити на систем унифицираних уџбеника, који су досманлије после петооктобарског пуча укинуле, па смо имали да Хрвати који су купили ’Бигз’ буду највећи издавачи наших уџбеника, што је срамота”. Министар Шарчевић му је одговорио да ће у парламент врло брзо стићи измене закона о уџбеницима и да „то сада није тема”.

Санда Рашковић Ивић (НС-ЗСС) оценила је да се угрожава аутономија универзитета. Истакла је: „Знамо да је Национални савет једно од кључних тела у академској заједници, у стратешком промишљању универзитетског рада, а њега сада бира влада”. Душан Павловић (ДЈБ) критиковао је то што ће министар именовати директоре, што се не решава питање плагијата и „развлашћује Национални савет за високо образовање”.

Александра Јерков (ДС) оценила је да „овим законом министар граби сву власт” и казала и да су сви из струке против овог закона – „нудите нам концепт за 21. век из 20. века, а осим тога, сада ће директоре да постављају месни одбори СНС-а”. Министар Шарчевић јој је одговорио да је стекао утисак како су њих двоје живели у две земље, као и да није дошао на место министра да прави политичку каријеру.

Бошко Обрадовић (Двери) казао је да је проблем „ова два закона то што се ради о покушају концентрације политичке моћи у рукама влада и једног човека – министра просвете” и замерио Зукорлићу, председнику Одбора за просвету, што није, како је рекао, причао у име одбора, већ у своје. Зукорлић му је одговорио: „Уколико ће колега Обрадовић добити неки глас међу својом шаком јастребова помињући мене, нећу му бранити, нека то увек ради”. Министар Шарчевић је рекао да је све што је Обрадовић казао јуче, казао и дан раније, на одбору: „Као рецитацију, од речи до речи, дајете политичке конотације нечему где им то не следује”.

Мигранти и школе

Војислав Шешељ (СРС) рекао је да је СРС против тога да се деца миграната укључују у већ постојеће школске разреде, јер „на тај начин обезвређују рад наших наставника и цео образовни процес”. Додао је: „И зашто би то била настава на српском језику? Нека буде на енглеском и нека то финансирају УН, а не ми од своје сиротиње”.

Министар Шарчевић му је одговорио: „Практични проблеми постоје, а ја немам ништа против да деца азиланата иду у школу овако. Настава се изводи и на српском и на енглеском”.

Шешељ је казао да треба основати посебна одељења за мигранте, „да плате УН, то није никаква дискриминација”. Шарчевић је рекао да су они у транзиту, да их у малим одељењима не сме бити више од пет, а „притискамо, пре свега Уницеф, да се покаже већа воља и да почну да одвајају средства”.

 

Политика