је на иницијативу родитеља била домаћин др Милијани Селаковић неуропсихијатру и специјалисти психијатрије развојног доба која је признати стручњак како код нас тако и у иностранству.

"Планирано је да др Милијана Селаковић прође кроз све групе, да запослени обаве консултације са њом, а на крају да одржи предавање за родитеље, где ће они моћи да је питају све што их интересује", казала је вд директора установе "Зрачак" Ана Јаковљевић.

ВД директорка установе "Зрачак" Ана Јаковљевић, фото: РИНА

Она је истакла да је иницијатива кренула од родитеља, с обзиром да је јако мало психијатара који се баве радом са ометеном популацијом и да др Селаковић има тридесетогодишње искуство.

"Сарадња са др Селаковић се неће завршити на овом предавању, и уколико буде заинтересована, планирамо да неколико месеци посећује нашу установу и прати наше кориснике и наш рад", трвди директорка.

Према њеним речима посета др Селаковић Зрачку је допринос обележавању 2. априла који се обележава као међународни дан особа са аутизмом а њено предавање је још један корак ка том дану. Јаковљевић је додала да је такође планиран и одлазак корисника у Доњу Трепчу, обилазак коњичког клуба "Грива" и фудбалског клуба "Задругар".

Др Селаковић је на самом почетку истакла да она осим професионалног има и лично искуство јер је мајка сина од 39 година са озбиљном формом аутизма.

"Деца са аутизмом не би требало да су поред нас, већ је неопходно да живимо заједно и да имамо квалитетан живот", казала је она.

Др Селаковић је објаснила да је аутизам најтежи развојни поремећај деце, где нема комуникације односно развитка говора, а дете је у свом свету.

"Код такве деце уколико се на време не крене са интервенцијом остаје пресуда да за њих нема излечења. Зато апелујем да се системски реши ова ситуација, односно да се формирају тимови логопеда, дечијих психијатара и дефектолога како би се кренуло са раном интервенцијом и онда постоји шанса за поправљањем стања и до 60 посто. У супротном сва та деца остају на позицији родитеља и друштва", казала је докторка.

Према њеним речима за појаву аутизма за сада се углавном "криви" генетска предиспозиција на коју утичу окидачи из средине који како је рекла, просто гурну дете у тај свет и такво стање.

"Најчешће су то пестициди, адитиви, разна испарења, неки лекови које мајке пију у трудноћи и још преко 40 разних узрока, али се суштински не зна шта је прави узрок", објаснила је др Селаковић.

Она је прецизирала да је у раду са таквом децом најважнија процена где највише заостају, али је најважнији емоционални однос са родитељима као и то да родитељ што пре прихвати да дете има проблем, да се ситуација не ставља под тепих и да очекују да ће проћи сама од себе.

Др Милијана Селаковић, фото: РИНА

"Таква деца се углавном описују као лепа са правилним цртама лица, за коју никада не бисте рекли да постоји неки проблем и просто родитељи не могу то да прихвате. Али, само интензивним и континуираним радом постиже се њихова максимална функционалност", прича др Селаковић.

Она је оценила да је велики проблем то што у Србији не постоји ни једна адекватна установа која има могућност достојног живота и рада са оваквим особама, јер то није системски уређено.

"Мора се наћи начин па макар и да се стварају мале кућне заједнице, па макар и да родитељи делом финансијски учествују у њиховом формирању, нарочито за особе са тешким аутизмом где је неопходна подршка свих 24 сата", закључила је докторка.

РИНА / ГЗС