Нема смрти без судњега дана: Живадинки ни удар локомотиве није мога ништа 



 


Нема смрти без судњега дана: Живадинки ни удар локомотиве није мога ништа
02.03.2021 08:00 | 0 коментар(а)



Чачак – Кад се сударе пешак и локомотива, првога само чудо нечувено може да спаси. Та срећа погледала је 1976. године Живадинку Јоковић (68)



из Мршинаца, иако има положено за аутомобил више је волела да на посао иде локомотивом која често пролази поред њене куће, након онога што је преживела тог јутра сигурна је у то да нема смрти без судњег дана, преноси агенција РИНА.

„Три године радила сам у Краљеву и путовала тамо. Увек мало прикасним, али су ме машиновође познавале и редовно свирају да бих потрчала. Последње што сам тог јутра помислила било је: шта има да свира кад ту три воза могу да прођу”, казала је за РИНУ, Живадинка Јоковић.

Живадинка Јоковић

Али, кад нешто хоће да се догоди, ту спаса скоро да нема. Живадинка се сећа се сваког трена из тог далеког јутра, док је хитала ка станици недалеко од куће у овом поморавском селу.

„Машиновођа је, међутим, само тог јутра ишао у скретање на други колосек, локомотива ме ударила и летела сам 12 метара кроз ваздух. Тог трена сам се онесвестила, ташна ми је била са десне стране, торбица са ручком на левој и тако”, казала је чачанка.

За своје укућане, Живадинка је прави херој, иако је 35 година радила у државној служби без дана боловања, оно што је преживела тог дана су се и лекари чудили.

„Сви су били у шоку, тешко је било свима, мени можда најтеже. Син је плакао и питао: Зашто си, мама, ишла пругом, што ниси ишла колима? Данас, без обзира на све што се десило, не плашим се воза, али ретко путујем њиме. Већ 47 година возим кола. Ја сам 35 година радила без боловања, празан картон сам донела из Медицине рада, томе се чуде и лекари", истакао је њен супруг, и додао да „Тек другог дана сам се уплашио и почео да дрхтим. Ко да остане без жене са малим дететом?”

Све појединости из тог судбоносног али по ову породицу и срећног јутра, памти Живадинкин девер Радосав Јоковић.

„На том месту је био укрштај возова, машиновођа је њу видео и свирао је, она је међутим отишла на трећи колосек. Воз овамо, кад оно био укрштај на другом колосеку, она се померила на други, и када је воз прелазио на други, машиновођа је кочио али није успео да стане на време. Стигне је и удари, она је остала испод локомотиве, и скроз до првог вагона. Срећа па није раширила руке, машиновођа када је закочио воз изашао је да види шта је са њом, а она га је питала да случајно негде није упрљала капут. Њу је локомотива стигла и ударила, а она је пала између шина, али тако је лепо пала да је воз није нигде закачио и унаказио. Тако да њој ни воз не може ништа", изјавио је девер.

Стасита жена каже да је родом Лалинка, из једног села код Гроцке, жали се да јој је локомотива оног јутра прешла преко рукава па је морала да крпи капут, и пуног срца прича о свом унуку Богдану, атлетичару који студира ДИФ и прваку Србије на 800 метара.

„Шта је живот? Те ноћи сањала сам ружно и ујутро отворим сановник, ево га још ту на мом столу, и ту пише да је мој сан значио: смрт у породици или опасност по живот. Средим се, одем до кола, али нису хтела да упале. Зато окренем на воз. Ни он ми није могао ништа” - закључила је пензионерка „Телекома”.

Опширније о овој причи погледајте у емисији 150 мин, Тв Прва:


ГЗС/РИНА







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


zivadinka auto voz

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 













 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 100.190.020 посета
Тренутно на сајту: 41 посетилац(a)