Најуспешнији градови у издавању грађевинских, употребних и других дозвола су Чачак, Сремска Митровица и Сомбор, а међу општинама прва три места заузимају Оџаци, Сопот и Бачка Топола, показала је анализа НАЛЕД-овог Савеза за имовину и урбанизам на основу података из система за подношење електронских пријава у АПР.
Успешност је мерена узимајући у обзир број решених и позитивно решених предмета. Подаци говоре да већина успева да поштује законске рокове и позитивно одговори на захтеве, али има и оних који заостају за просеком па се тако на зачељу листе налазе градови Београд, Нови Пазар и Ниш и општине Нови Београд, Чукарица и Земун са високим процентом одбачених захтева.
„НАЛЕД је као учесник у изради Закона о планирању и изградњи и софтвера за електронске грађевинске дозволе, током претходне две године у сарадњи с Министарством грађевинарства организовао обуке за 5.000 службеника. Како бисмо наставили подршку, 28. марта организоваћемо инфо дан за све локалне самоуправе које наилазе на проблеме у спровођењу обједињене процедуре и желе да ухвате корак с најбољима”, каже председник НАЛЕД-овог Савеза за имовину и урбанизам Гојко Врцељ.
Када се посматра брзина издавања дозвола у 2018. најефикаснија је била општина Нови Кнежевац која тај документ издаје у просеку за један радни дан, уз Чачак и Кикинду (три дана). С друге стране, Београд и Нови Сад издвајају се као најспорији међу градовима у издавању грађевинских дозвола са просечних 27 односно 25 радних дана, док је општини Бела Црква потребно скоро двоструко више.
Ти подаци утичу и на слабији резултат и пробијање законских рокова када се посматра републички просек. Тако закон прописује рок од 25 дана за издавање локацијских услова док је просек на нивоу целе Србије 28 дана. За добијање грађевинске дозволе рок је пет дана, али је републички просек осам док је код издавања употребне дозволе просечно време седам дана, а закон прописује пет.
Ефикасност процедуре издавања грађевинских дозвола је једна од 10 категорија које оцењује Дуинг бизниц извештај Светске банке, а успешност земаља зависи од услова пословања у главним градовима. На листи за 2019. Србија је пала у овој категорији са 10. на 11. место у свету и иако то и даље представља изузетан резултат постоји бојазан да би могло да дође до већег пада у наредном извештају због чега је потребно подржати Београд да унапреди своје процесе и процедуре.
ГЗС
