Непажња ловцима односи животе 



 
Непажња ловцима односи животе
13.01.2015 | 0 коментар(а)



Краљево, Чачак - Минули викенд донео је, по ко зна који пут, трагедију у лову, када је у селу Закута,

у близини Краљева, З. Ј. (60) нехотично опалио из пушке и смртно ранио једног двадесетогодишњег Крагујевчанина.

То дело је, сходно закону, оквалификовано као нехатно лишење живота.

Тим трагичним догађајем, нажалост, само је настављен црни низ да широм Србије ловци (или, у неким случајевима, криволовци) страдају у лову. Домаћој јавности је, нажалост, у горком сећању и викенд 24. и 25. новембра 2013. године, када су погинула три ловца. То је био најцрњи викенд у историји српског ловства. Све је почело у селу Горња Горевница, код Чачка, када је ловац Д. Т. (51) ушао у густиш обрастао шибљем. По речима очевидаца, пушка је случајно опалила... Трагични низ је настављен је истог дана на југу Србије, код Бојника, када је пријатељ убио пријатеља: Добривоје П. (69) опалио је из пушке и погодио свог дугогодишњег ловачког саборца Стевана С. (60). Несрећни човек је подлегао повредама на лицу места пре доласка Хитне помоћи.

Две ствари у свим тим трагедијама упадају у очи: углавном је реч је о релативно старијим, искуснијим ловцима, од којих се мање очекује да буду несмотрени и(ли) неодговорни, али и чињеница да је у две погибије узрок био опаљење пушке у тренуцима када би морала да буде закочена.
Главни узрок несрећа у лову је, наравно, људска непажња. Основно правило безбедног лова је да пушка буде закочена док се дивљач не појави на видику. Ловац мора јасно да види шта циља, а не да пуца зато што „нешто шушка у жбуњу”. Али, непажња да се пушка не закочи и оружје не испразни када то обавезно треба учинити, доноси трагедије.

Алкохол је, наравно, забрањен, али пошто се у лову махом сви познају, често ће пријатељ пријатељу да опрости вишак малигана, тако што ће све једноставно прећутати. То се понекад врати као бумеранг.
Познато је и да се међу ловцима у Србији теже формирала навика ношења флуоресцентних обележја. Дуго су слабо пролазила уверавања да дивљач не разликује боје и да ношење наранyастих прслука не смањује шансе за добар улов, али то се последњих година променило, нарочито у Војводини, где су многа удружења „обукла” све своје ловце у добро видљиве прслуке, захтевајући да флуоресцентно обележје има сваки учесник у лову.

Очигледно, препорука ловних стручњака те дугогодишњи европски тренд да ловци преко своје класичне одеће носе наранyасте прслуке и(ли) качкете које се виде и на удаљености од 200 метара, у Србији је слабо заживела. Узалуд стручњаци тврде да флоуресцентну наранyасту боју дивљач види исто као и камуфлажну... Дугогодишње навике, тешко прихватање новина или, једноставно, немар и равнодушност у стилу „неће се то мени десити”, понекад се претварају у трагични кошмар.

Ковиљска трагедија још чека епилог

Војвођанима је у свежем сећању погибија од 2. марта лане, када је у Ковиљу страдао Стеван Перић (63), ловац из Петроварадина. По информацијама којима „Дневник” располаже, судски поступак у којем је за убиство из нехата окривљен Л. В. је у току, а незванично, непажљиви ловац који је изазвао трагедију имао је 1,3 промил алкохола у крви, пушка му је случајно опалила приликом препуњавања. У време трагедије се спекулисало о томе да Л. В. користио ПП муницију, међу ловцима познату као „три у ред”, чије оловне кугле лако рикошетирају, врло су опасне те се никако не препоручују у групним лововима, какав је био ковиљски тог кобног дана.

Извор: Дневник.рс









Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 









 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 129.950.838 посета
Тренутно на сајту: 86 посетилац(a)