одржан састанак у циљу решавања дугогодишњих проблема Фабрике резног алата, који су се очигледно нагомилали, а познати чачански гигант дошао до тренутка када ће се највероватније одлучивати о његовој коначној судбини.
На састанак су позвана два репрезнтативна синдиката (Индустријски синдикат и Самостални синдикат) али и Независни синдикат којем није утврђена репрезентативност. Занимљиво је да су на састанак позвани и радници који нису синдикално организовани из погона Резни алат а то су Мићо Богдановић и Милорад Мишић. Састанку су присуствовали генрални директор Милан Видаковић и извршни директор Петар Васојевић.
Састанком су председавали Драган Стевановић државни секретар у Министарству привреде, Драган Стевановић помоћник и Милун Тодоровић као иницијатор састанка, каже у интервјуу за Глас западне Србије Душан Ђелић председник Индустријког синдиката.
Душане рекло би се да су ово одлучујући тренуци за ФРА, о чему се разговарало?
Изнели смо државном секретару кључне проблеме. Основни проблем је 10 година неуплаћених доприноса за ПИО. Поред тога проблем су сада и плате.
Коме и колико се дугује?
Фабрика има 503 радника. За 112 радника се дугује 12 плата, доприноса, превоз, регрес, јубиларне награде, посмртнине. За 68 запослених у Радној заједници, што је посебна целина, није исплаћено осам плата, трошкови превоза, доприноси и остале накнаде по колективном уговору. У радној јединици Термичка обрада двадесетосморици радника дугује се пет плата са доприносима, превозом и наравно свим осталим принадлежностима по уговору.
Ђелићу где су највећи проблеми?
Рачуни Фабрике су у блокади пуних 10 година.
Како је то могуће, како послујете?
Чудо јесте, али је ето у нашем случају могуће. Послујемо преко посредника, а то су предузећа Маестрал и Борд.
Значи да није њих пропали би одавно?
Није тачно. То прво није нормално а питање је да ли је и по закону. Питање управо за та предузећа је зашто нису уплатили доприносе ако су све финансије ишле преко њих. Друго питање је закон о платном промету који како нам тврде стручњаци каже да се финансијска средства предузећа која су у блокади не смеју држати на рачунима других предузећа. Треће питање је ко је одредио баш та предузећа, и под којим условима се са њима послује? Можда би нека друга била повољнија.
То су тешке оптужбе, јесте ли разговарали са тим предузећима?
Не, нити ми имамо ту увид шта се дешава. Али ми тражимо од директора Милана Видаковића да нам каже колико нас коштају услуге посредника Маестрала и Борда, још увек нисмо добили ни један одговор. Власник Маестрала је Адам Зимоњић а Борда Раденко Луковић бивши финансијски директор ФРА. Ми смо као синдикат поднели кривичне пријаве посебном одељењу за сузбијање криминала и корупције тражећи да се провери пословање са овим предузећима. Шест месеци се ради на томе, на случају ради извесни полицијски инспектор Ђуришић, још немамо информацију докле се стигло, али нас плаши да не стигне пре стечај него извештај. Никоме није јасно како је у поменутим фирмама наш алат јефтинији него директно у фабрици, то купци кажу, дакле испаде да су нам опасна конкуренција иако како кажу имају само пар запослених.
Председник Индустријског синдиката Душан Ђелић, фото: ГЗС
Какве су шансе, има ли наде или решења, шта би нило најбоље за фабрику?
Реално, фабрику у оваквом стању неће нико нити има купца.
Шта то значи нема купца?
То значи да са оваквим стусом и обавезама нисмо никоме занимљиви.
Шта Вам се нуди?
Нуди нам се контролисани стечај, а то значи да би физичко лице које би ми радници изабрали организовао производњу, одредио оптималан број радника, и наставило би се са радом.
Колико имате радника, и шта је ту терет?
Имамо као што рекох 503 радника, али структура је катострафална.
Шта то значи катастрофална?
Имамо од 503 запослена, 176 људи који су старосне доби преко 60 година. Друго, од 503 радника имамо половину режијског особља и производних радника за машином. То је неодрживо. Потребан је добар социјални програм који ће да задржи мајсторе а непроизводне раднике да збрине отпремнинама. Све остало је утопија.
Шта Вас очекује? Који је следећи корак?
У уторак имамо састанак на којем ће бити присутни представници радника, синдиката, менаџмент фабрике и градоначелник Тодоровић. Мислим да се ближи расплет јер смо дошли до ивице.
Шта очекујете?
Очекујем да фабрика преживи али у једном оптималном формату, са новим квалитетним менаџментом.
Који је то формат?
То је модел Петолетке и формат који смо пропустили да урадимо када је нуђен. Ово је последња шанса. Петолетка је данас предузеће на ногама, држава им је помогла да откупе хале и сада су радници власници предузећа. То смо могли и ми, али луде главе и лични интереси су нас одвели на ивицу амбиса.
Нисте ни ви синдикалци сложни?
Нажалост тачно. Немамо сви исте интересе. Они који траже конверзију а то је Самостални синдикат, траже немогуће јер немамо купца. Као да ми не би то волели, али то је немогућа мисија. Председник тог синдиката има редовну плату, и јасно је да нисмо у истом положају нити имамо исте интерсе.
Шта је је могућа мисија?
Сурова реалност. А то је нова организација са око 250 производних радника.
ГЗС
