монашком животу, благој нарави и смерној служби Богу.

Био је четрдесет четврти патријарх коме је световно име било Гојко Стојчевић. Рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, у Славонији. У заслуге патријарха Павла убраја се рад на обнови и оснивању нових епархија, обнови Богословије на Цетињу, отварању Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу. У његово време основана је Академија СПЦ за уметност и конзервацију, враћена је веронаука у јавне школе, а Богословски факулетет у окриље Београдског универзитета.
Имајући у виду многобројне заслуге патријарха Павла, посебно његов научни и богословски рад, Богословски факултет у Београду, му је 1998. године доделио звање почасног доктора богословља.

У манастиру Раковица, на гроб непрежаљеног патријарха, долазе верници да му одају почаст, и они који верују да се на његовом гробу догађају чуда.

Многи долазе на његов гроб да се моле, у нади за излечењем, у жељи за потомством и решавањем проблема. Неким верницима су молитве заиста помогле, а било је и оних који су се излечили од најтежих болести.

О томе сведочи и Мирјана Баришић из Земуна, која већ десет година помаже манастиру Раковица и која потврђује да се на месту где патријарх Павле почива осећа посебан мир.

- Чула сам разне приче о исцељењу, то су за мене чуда. Многима су молитве патријарху Павлу помогле, он и јесте био чудо. Један дечко из Ресника био је парализован, био је и у болници, али како је дошао овде на гроб патријарха да се моли, он је проходао! Још увек тешко хода, али верује да му је он помогао - прича нам Мирјана.
Каже да то није једино чудо, као и да је чула за 20 случајева исцељења.

- Павле је био светац који је ходао, заслужио је да и званично буде проглашен за свеца, заслужио је то још оног тренутка када је дошло пола милиона људи да му се поклони - истиче она.

Молитве патријарху Павлу помогле су и Миланки Мартић из Кнежевца, која је чак и лично познавала патријарха Павла.

- Желудац ми је био лоше и притисак, али откако долазим овде, ја сам боље, захваљујући Богу и патријарху Павлу ја сам добро. Лекове више не пијем. Чак ми је и лево уво крварило и молитве Павлу су помогле. Он је био наш живи светац, помогао је многима, чак и након упокојења. Један дечак је био болестан од рака, а његови баба и деда су долазили овде да се моле, а дечак, који сада има осам година, оздравио је. Има доста њих који нису могли да ходају, па су проходали, нероткиње су успеле да добију потомство, ово место је боље од болнице - прича нам у даху Миланка и наставља:

- Иначе сам из Приштине, познавала сам патријарха Павла, он је био у Грачаници. Био је на Косову и Метохији уз свој народ кад је било најтеже, није се одвајао од нас, бодрио нас је и молио да не напуштамо огњишта. Причао је како је боље да се склонимо негде и сачувамо главу, али да не продајемо домове, јер ће доћи време да се вратимо. Кајем се што га нисам послушала!

Београђанка Ружица Мравић долази на гроб покојног патријарха Павла једном месечно и каже да је Павле незаменљив:

- Имам проблем са очима и очни притисак, откако сам почела овде да долазим, боље ми је.

Љиљана Обрадовић из Београда јуче је трећи пут посетила гроб патријарха Павла, а како нам је рекла, јуче ујутру јој је нешто рекло да треба да оде тамо и да се помоли.

- Имала сам пре три месеца тежак удес, имам проблем са лактом и никако да ми буде боље, дужи период супруг и ја не можемо да добијемо потомство. Да не верујем да је овде долазило до излечења, не бих дошла, верујем да ће помоћи - каже она.

ГЗС/Курир