и квалитетне писане речи у Великој сали Библиотеке у четвртак, 5. новембра. О роману аутора чије је списатељско перо давно искорачило из завичајног круга и заузело запажено место на домаћој књижевној сцени говорили су уредник издања Зоран Богнар, проф. српске књижевности и језика Слободан Николић и аутор Саво Стијеповић. Роман je објавила ИК „Дерета" у другој половини ове године.

Уредник издања је дао осврт на дело које према његовом мишљењу представља узбудљиву сторију о укидању слобода и о стварању утопија. У уводном делу Богнар је захвалио Стијеповићу на веома успешној сарадњи као и чачанској Библиотеци која је преузела улогу организатора и домаћина промоције.

Он је казао да иако је роман смештен у седамдесете године 20. века ипак има врло добру, отврену коресподенцију са актуелним друштвеним дешавањима. „Представници бројних класа од губитника до софистицираних владара ситуацијом и тренутком, стварају и подносе своје судбине, као и учинак глобалног, свезнајућег, али и свеосећајућег паука који плете нити приповести", истакао је Зоран Богнар.
Приповедач се бави својом мрачном сенком и потрагом за смислом и указује да се човеково постојање на неки начин полако укида.

Слободан Николић је нагласио да се прича о добру провлачи кроз цео роман иако главни јунаци чине све сама злодела и да су то ликови који се рађају кроз самосопствену грешност. „За њих је свет постао несносан, заиста је постао рушевина, да ли прекрасна или не то је већ друго питање, али овај свет за њих више не постоји, они траже вештачки рај. Књига се завршава последњим мислима јунака којима би можда могао да одшкрине вратнице то жуђаног света који више није прекрасна рушевина него је прекрасна кућа или је то ипак био само покушај и напор да се оправда видевши да је крај неминован", закључио је Николић.

Aутор Саво Стијеповић је прочитао одабрани одломак и нагласио колико је то значајно место у рукопису, а потом је говорио и о мотивима и стваралачком процесу. „Књига је исприповедана савременим, филмичним, динамичним и снажним језиком у којој борба не престаје, она траје и иде до краја... Овде има доста алузија, вожња кроз девет кругова пакла. Ја сам испричао стару, добру причу о човековом паду која је у духу античких поетика, али је и у духу нових, модерних времена", између осталог је казао Стијеповић.

Од самог наслова „Прекрасне рушевине" који чини својеврсну игру речи и стилски гледано представља оксиморон па до мајсторски исприповеданог краја који не даје готово решење, штиво има динамику и читаоцу држи пажњу која га увлачи у радњу те је одлична препорука за читање, један је од закључака са књижевне вечери.

ГЗС