који је сада изборни предмет бити оцењиван нумерички и улазити у просек.

Шарчевић је, на Конференцији развој језичких компетиција код ученика основне школе, рекао да је школама прослеђено Упутство како да се оцењује други страни језик, а да ће у децембру ићи измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања који је сврстао други страни језик у изборни предмет.“У самом Закону није речено да се други страни језик описно оцењује. Проследили смо Упутство да се други страни језик бројчано оцењује и да оцена улази у просек. Да не би било никаквуих недоумица ми ћемо ићи на измене и допуне ЗОСОВ-а крајем године“, појаснио је министар.Од наредне школске године, како је рекао, биће више билингвалних одељења у средњим школама и подсетио да су она уведена где год је то било могуће, чак и у средњим стручним школама.

Управитељица Фондације Темпус Марија Филиповић Ожеговић указала је на значај учења страног језика и да деца која не науче добро страни језик имају касније у животу проблема при запошљавању, наставку школовања.

Ни земље Европе се, како је рекла, не могу похвалити претерано добрим знањем страног језика. Истраживања су показала да само трећина младих у Европи мисли да је спремно да студира на страном језику иако се страни језик уводи у најранијем узрасту и уче два, па чак и три страна језика у школи.

Циљ је у Европи али и Србији, како је рекла, да се први и други страни језик који се уводе од најранијег узраста знају скоро као матерњи језик.

„Страни језик је важан због запошљавања, али и наставак школовања и високог образовања због литературе“, закључила је она.

Деца страни језик у земљама ЕУ почињу да уче веома рано, са осам година, док се други страни језик најчешће уводи са 12 година.

У само 11 земаља ЕУ други страни језик није обавезан. Најзаступљенији је енглески језик у 97 одсто земаља, француски у 34 одсто, немачки у 23 одсто, шпански 13, руски три одсто, италијански у један одсто земаља.

ГЗС/ Танјуг