становништва. У земљама у развоју, жене на селу представљају скоро 43 одсто укупне радне снаге у пољопривреди. Оне производе и прерађују већину доступне хране чиме сносе највећу одговорност за безбедност хране.

Бојана Ђорђевић из Љубића, Фото: ГЗС

Пољопривреднице у западној Србији немају дана одмора, а како Бојана Ђорђевић из чачанског села Љубић жене на селу раде од јутра до мрака,без предаха.
“ У односу на жене у граду, ми на селу устајемо у пола седам, спремамо доручак и одлазимо у шталу. Ја сам мајка троје деце, треба прво да спремим доручак,па онда право у шталу . Немаш поделу посла на мушке и женске, све радиш као да си на послу, ако не и више, али за то те нико не плаћа. Имаш обавезе као и жене у граду, али и око домаћинства , и у штали,и на њиви, увек на селу има посла, каже Бојана.

Жене са села празнују једино када је црвено слово јер то је једини тренутак када себи приуште мало одмора, каже Рада Петровић из Станчића.
“ По мени је жена на селу већа личност него запослена жена,жена на селу има кућу, двористе и све се од ње очекује. Када заврши кућне послове,од пеглања, распремања, чишћења и кувања, иде на њиву, из њиве иде у шталу да намири стоку,па се врати на њиву, а често као и ми, док смо се бавили повртарством не спава, каже Рада.

Рада Петровић , Фото: ГЗС

Већу пажњу јавности имају запослене жене у градским срединама,додаје Рада.
“ Никада се нико није сетио да пропише јеловник за жене на селу, оне раде од јутра до мрака и морају се хранити здраво, али и имати времена за одмор који им највише недостаје”,додаје Рада Петровић из Станчића.

Имајући у виду да 76 одсто екстремно сиромашних живи у руралним областима, обезбеђен приступ производним пољопривредним ресурсима женама у селу доприноси смањењу светске глади и сиромаштва, чиме жене на селу добијају кључни значај за успех нове Агенде одрживог развоја до 2030. године.
Међунардони дан сеоских жена први пут је установљен 2008 од стране Генералне скупштине Уједињених нација у оквиру резолуције 62/136 од 18.децембра 2007. Ова резолуција препознаје “критичну улогу и допринос сеоских жена, укључујући и урођеничке културе за унапређење пољопривредног и руралног развој, побољшање безбедности хране и смањење сиромаштва.”
Жене на селу су и даље изложене тешком физичком раду, њихов допринос се готово и не вреднује, у врло малом проценту поседују имовину, а бригу о себи занемарују, стављајући породицу и радне обавезе на прво место.

ГЗС