а у појединим
српским селима одржавају се заветине и организују литије
Православни
верници данас обележавају празник Светог Кирјака, у народу познатији и као
Михољдан.
Према народном
веровању, после Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико
почела.
Српска
православна црква обележава празник светитеља и великог подвижника хришћанске
вере Кирјака Отшелника који је у народу познат и као Михољдан, везан за смену
лета и јесени. Према народном веровању, после Михољдана наступа права јесен
која је календарски већ увелико почела.
Октобарски топли
дани везани за овај народни и верски празник познати су као Михољско лето.
Према народном
веровању људи на Михољдан не требају обављати кућне послове, усисавати,
спремати и слично. Ово веровање се уврежило у народу због тога што треба прво
посвршавати све послове напољу који не могу да чекају зиму и хладноћу.
Свети Кирјак је
рођен у Коринту крајем четвртог века и за живота је сматран стубом хришћанства
и узором монашких врлина.
Читајући Свето
писмо, веома рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља
за духовним животом одвела га је у Јерусалим, где је ступио у манастир и добио
почетна упутства о монашком животу.
Боравио је у
више манастира где се, посветивши се хришћанској вери, и борио против јереси.
Предање каже да
је био крупан и снажан човек, иако је цео живот провео у строгом посту. Пред
крај живота боравио је у монашкој обитељи Светог Харитона, где су монаси јели
једанпут дневно, и то по заласку сунца.
Кирјака су
монаси поштовали као исцелитеља и утешитеља болесних и невољних. Поживео је 109
година и упокојио се 557. у пустињи где је провео старост и последње године живота.
У православном
календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у
околини Рима, што је и објашњење за назив празника.
Свети Кирјак је
заштитник и слава многих српских домова. Слави се у Боки Которској као
заштитник помораца, а у појединим српским селима одржавају се заветине и
организују литије.
Извор: Курир