Благослов из Пакраца за „Дане патријарха Павла” 



 

Благослов из Пакраца за „Дане патријарха Павла”
29.01.2018 08:50 | 0 коментар(а)



Чачак – Владика пакрачко – славонски Јован Ћулибрк благосиљао је молбу да се смотра „Дани патријарха Павла”,

чији је носилац Туристичка организација Чачка, обележава и у Кућанцима, родноме селу пређашњег српског пастира. Претходно је, лане, благослов на чачанску свачаност под тим називом дао Свети архијерејски синод Српске православне цркве, доноси Политика у штампаном издању.

Епарху Јовану за благослов се обратио професор Агрономског факултета у Чачку, др Драго Милошевић, иначе зачетник ове смотре. И из Паркаца, некидан, добио владичанско слово у којем се још вели:

„Вјерујемо да сте упознати са нашим досадашњим трудом и дјелима када су Кућанци у питању. У селу се налази храм Светих апостола Петра и Павла у коме је крштен наш патријарх Павле, који је током ратног доба деведесетих, не од последица ратних сукоба него од људског чина, претрпио минирање, а који је скоро обновљен. Такође, ту се налази родно имање патријарха Павла и сусједно имање које смо добили на дар од г. Милије Костића из Чачка, на коме смо у плану да подижемо задужбину. ..
Парохија кућаначка и храм Светих Апостола посједују и парохијски дом који је у току обнове, али ипак употребљив, и у коме се већ пар година у јулу мјесецу око Петровдана одржава сликарска колонија на тему свете успомене Павла, патријарха српског...”

Знак смотре „Дани патријарха Павла”, фото ТОЧ

 

Професор Милошевић каже за „Политику” да је претходно упутио писмо, али о намери, и у две друге српске државе – Гацко (Република Српска) и Никшић (Црна Гора) предлажући да се тамо оснују огранци смотре, са чиме је прошлог августа упознао и чачанског градоначелника, Милуна Тодоровића.

-Градоначелник ме запитао зашто писмо нисам послао и у Кућанце, родно село патријархово, и ту замисао пренео сам владици Јовану са жељом да је оживи. Предложио сам, такође, Туристичкој организацији Чачка да `Дани патријарха Павла` ове године, други по реду, обухвате уметничке колоније посвећеника који резбаре штапове и крстове, трећи део могло би да буде натпевавање литургијских хорова, а четврти беседе о упокојеном патријарху нашему – вели др Милошевић.

Омиљени српски пастир Гојко Стојчевић ( од Стевана и Ане, Кућанци 1914 – Београд 2009), после завршене Теологије у Београду (1942) подвизавао се у чачанскоме крају, до представљења живећи по Јеванђељу. Као искушеник у манастиру Вујан 1946. бритвом је изрезбарио свој чувени крст а два лета доцније, у Благовештењу (Овчар Бања, такође код Чачка) приступио монаштву. Изузетни духовник говорио је веома тихо али су му речи путовале најдаље: „Будимо људи нељуди никада... Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо.”

Политика, Г. Оташевић











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 74.455.202 посета
Тренутно на сајту: 118 посетилац(a)