чији је носилац Туристичка организација Чачка, обележава и у Кућанцима, родноме селу пређашњег српског пастира. Претходно је, лане, благослов на чачанску свачаност под тим називом дао Свети архијерејски синод Српске православне цркве, доноси Политика у штампаном издању.

Епарху Јовану за благослов се обратио професор Агрономског факултета у Чачку, др Драго Милошевић, иначе зачетник ове смотре. И из Паркаца, некидан, добио владичанско слово у којем се још вели:

„Вјерујемо да сте упознати са нашим досадашњим трудом и дјелима када су Кућанци у питању. У селу се налази храм Светих апостола Петра и Павла у коме је крштен наш патријарх Павле, који је током ратног доба деведесетих, не од последица ратних сукоба него од људског чина, претрпио минирање, а који је скоро обновљен. Такође, ту се налази родно имање патријарха Павла и сусједно имање које смо добили на дар од г. Милије Костића из Чачка, на коме смо у плану да подижемо задужбину. ..
Парохија кућаначка и храм Светих Апостола посједују и парохијски дом који је у току обнове, али ипак употребљив, и у коме се већ пар година у јулу мјесецу око Петровдана одржава сликарска колонија на тему свете успомене Павла, патријарха српског...”

Знак смотре „Дани патријарха Павла”, фото ТОЧ

Професор Милошевић каже за „Политику” да је претходно упутио писмо, али о намери, и у две друге српске државе – Гацко (Република Српска) и Никшић (Црна Гора) предлажући да се тамо оснују огранци смотре, са чиме је прошлог августа упознао и чачанског градоначелника, Милуна Тодоровића.

-Градоначелник ме запитао зашто писмо нисам послао и у Кућанце, родно село патријархово, и ту замисао пренео сам владици Јовану са жељом да је оживи. Предложио сам, такође, Туристичкој организацији Чачка да `Дани патријарха Павла` ове године, други по реду, обухвате уметничке колоније посвећеника који резбаре штапове и крстове, трећи део могло би да буде натпевавање литургијских хорова, а четврти беседе о упокојеном патријарху нашему – вели др Милошевић.

Омиљени српски пастир Гојко Стојчевић ( од Стевана и Ане, Кућанци 1914 – Београд 2009), после завршене Теологије у Београду (1942) подвизавао се у чачанскоме крају, до представљења живећи по Јеванђељу. Као искушеник у манастиру Вујан 1946. бритвом је изрезбарио свој чувени крст а два лета доцније, у Благовештењу (Овчар Бања, такође код Чачка) приступио монаштву. Изузетни духовник говорио је веома тихо али су му речи путовале најдаље: „Будимо људи нељуди никада... Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо.”

Политика, Г. Оташевић