У неким крајевима наше земље, на Светог Прокопија није се ни купало.
Рођен у Јерусалиму, отац му је био хришћанин, а мајка незнабожац.
Звао се Неаније. Када је порастао видео га је цар Диоклецијан и толико га је заволео да га је одмах узео у свој двор, где је био при његовој војсци.
Када је Диоклецијан одлучио да прогони хришћане, послао је Неанија у Александрију с једним војним одредом и наредио им да затру тамошње хришћане. На том путу једне ноћи догодио се јак земљотрес и Неаније је чуо Божији глас.
- Неаније, куда идеш и на кога устајеш - упитао је глас.
У том тренутку указао се у ваздуху пресвети крст, као од кристала, и од њега дође глас: "Ја сам Исус распети Син Божји".
Јавно је исповедио своју веру, знајући да ће бити погубљен.
Упокојио је се 303. године.

У неким крајевима Србије народ сматра да је на дан Светог Прокопија добро венчавати се јер се овај светац сматра заштитником младенаца које благосиља и походи.
Такође, на овај празник никако није добро, како кажу обичаји, да се копа или сахрањује.
У неким крајевима Србије, на Светог Прокопија није се ни купало.
Овог свеца рудари сматрају својим заштитником, а сматра се и да је он чувар деце.

ГЗС / Курир