На забрањени митинг на Трг републике стигло је око 100.000 људи, упркос томе што је полиција блокирала прилазе Београду. Демонстрације 9. марта пре 27 година представљале су побуну против режима и уређивачке полтике државне телевизије која су тада назвали „ТВ Бастиљом“.
Главни захтеви демонстраната те године били су смена генералног директора и четири уредника Радио-телевизије Београд, због тешких оптужби и увредљивих коментара на рачун СПО и других опозиционих странака.
Полиција је, међутим, око поднева кренула у разбијање демонстрација. Лидери тадашње опозиције су се склонили у зграду Народног позоришта, а врата им је отворила тадашња управница Вида Огњеновић.
Обратили су се са терасе Народног позоришта демострантима,док је полиција стезала обруч и покушавала да растера грађане сузавцем, воденим топовима, гуменим мецима, коњицом….
Вук Драшковић је повдом пребијања демонстранта са балкона рекао само „јуриш“, након чега су демонстранти пружили отпор, а све се претворило у вишечасовне сукобе са полицијом.
Повређено је било више од 200 људи, а у Масариковој улици погинуо је полицајац Недељко Косовић. Полиција је чак након тога употребила и ватрено оружје приликом чега је убијен седамнаестогодишњи Бранивоје Милиновић.
Тог 9. марта 1991. године, у поподневним часовима, власт је извела тенкове на улице престонице, а врло брзо је ухапшен председник СПО Вук Драшковић. Такође, био је забрањен рад Телевизије Студио Б и Радија Б92.
Слободан Милошевић је демонстранте назвао снагама хаоса и безумља.
Сутрадан је кренула српска Плишана револуција, када су као одговор на државну репресију студенти кренули из Студентског града ка Теразијској чесми.
Протести су трајали неколико дана, захтеви студената су усвојени, а Вук Драшковић је пуштен из затвора. Министар полиције Радмило Богдановић је поднео тада оставку.
Руководство РТВ Београд је било смењено, а Студио Б и Радио Б92 су након забране наставили да раде.
Извор: Данас