или кафићу могао послодавца да казни затварањем локала или новчано – предузетнике са пола милиона динара, а правна лица са чак два милиона динара.

У многим земљама бакшиш је регулисан законом – у Јапану се сматра увредом, у Кини конобари очекују напојницу од три одсто од рачуна, у Њујорку је то 15 одсто.

У Србији пракса остављања напојнице постоји, према неким проценама у просеку је то неких 10 одсто од рачуна, али није регулисана ниједним законом и сада у Пословном удружењу хотелско угоститељске привреде ХОРЕС од Владе Србије траже да се то промени.

„Предложили смо да се напојница код нас лимитира на 10 одсто и региструје у каси и да се на то плаћа порез на зараду. Користи од законског регулисања имали би сви почев од гостију који би добијали бољу и квалитетнију услугу, особље већу зараду, предузетници већи промет, а држава већи приход у буџету“, каже за Данас директор ХОРЕС-а Георги Генов.

Бакшиш, како каже, не би био обавезан, а послодавац би радницима напојницу након плаћеног пореза на зараде исплаћивао по договору недељно или месечно. Разлога због ког би законом требало регулисати напојницу је више, тврди Генов, један од њих је и то што не постоји начин да се бакшиш исплати картицом, што је у неким земљама нормално. „Страни туристи, нарочито Американци често плаћају картицом и конобар у том случају мора да одбије бакшиш, а то је увреда за госта“, напомиње Генов.

Изостанак законске регулативе води томе, напомиње он, да се напојнице често не пријављују послодавцима, самим тим и државним органима, што опет доводи до тога да се „генерише сива економија“ против које се сви боре.

Осим ове, ХОРЕС је држави упутио још једну иницијативу – да се ПДВ на храну и пиће у угоститељским објектима смањи са 20 на 10 одсто, на чему се годинама инсистира.

ГЗС/Данас