Сваке године
уписни рок донесе неко изненађење. Пре
неколико година је била незапамћена
јагма за индексом Географског факултета,
лане је то била математика, а ове године
се међу златне индексе уврстио индекс
Машинског факултета. Већ годинама је
веома популаран Факултет организационих
наука. Овог јуна забележио је највеће
интересовање у последњих 15 година.
Први подаци о
броју кандидата за бруцошки индекс
показују да економски и правни факултети
први пут нису имали чак ни онолико
пријава колико има места, а мањак
кандидата од уписне квоте први пут је
забележио и престонички Економски
факултет.
Да ли то млади
постају практични у избору занимања?
“Деца очигледно
почињу да размишљају другачије. Имамо
више од два кандидата на један индекс,
ове године је за 540 места предато 1.204
пријаве. Прве анализе говоре и да смо,
судећи према успеху из средње школе,
добили најбољу генерацију средњошколаца
у последњих неколико година. Очекујем
да ће интересовање за машинство још
више расти”, не скрива задовољство нови
декан београдског Машинског факултета
проф. др Радивоје Митровић.
По његовом
мишљењу (а у образовању је јако дуго, и
као професор и као министар науке,
државни секретар у Министарству
просвете...), тектонски поремећаји у
високом образовању се полако смирују:
само „тврди занатски” програми почињу
да имају прођу на тржишту рада.
“Под тврди
занатски програми не мислим само на
машинске факултете, већ и на грађевину,
електротехнику, инжењери свима требају.
Ми имамо не само српску акредитацију,
већ и британску (Краљевског друштва
бродограђевних инжењера) и немачку,
дакле, ако завршиш Машински факултет –
имаш прођу у читавој Европи. Јако смо
отворени за сарадњу са привредом у
Србији и свету, а деца и њихови родитељи
то препознају и верују кући коју уписују”,
сматра др Митровић.
Он подсећа да
су уведени атрактивни студијски програми,
у припреми су и нови, а студенти добију
знање и практичне вештине да покрену
свој бизнис или да буду лидери у другим
компанијама. Овде се уписује и велики
број деце машинских инжењера, таква је
и ова генерација бруцоша. Иначе, репутацију
мушког факултета „машинац” је одавно
изгубио: трећину академаца данас чине
– девојке.
Слично објашњење
за популарност има и декан ФОН-а др Милан
Мартић који каже да је њихова диплома
препозната на српском тржишту рада, али
нажалост (или на срећу, како се узме) и
у свету.
“Са нашом
дипломом се запошљава у иностранству
без нострификације и то је вероватно
један од разлога што ове године имамо
скоро 2.000 кандидата. Више од 1.200 су
одлични, а 328 вуковци, тако да је просек
ове генерације чак 4,81”, каже професор
Мартић.
На наше питање
да ли је томе допринела и чињеница да
су овај факултет студенти прогласили
најбољим у Србији, декан одговара да
има истине и у томе – овог јуна имају
21 одсто више пријављених него лане.
Међутим, он
истиче да је много важније то што је у
јавности факултет постао познат по
изузетним резултатима на међународним
спортским надметањима и такмичењима у
знању. Декан подсећа на турнир „5 лопти
у Паризу”, светско и европско злато у
дебати, студијама случаја.
Најновији понос
овог факултета су златне кошаркашка и
ватерполо екипа Србије, јер су међу њима
студенти ФОН-а Соња Петровић, Душан
Мандић и Филип Филиповић.
Грозница
пријемних испита до 3. јула
На факултетима
широм Србије је и наредних дана провера
знања за нову генерацију бруцоша, а
последњи пријемни испити ће бити 3. јула.
Након тога следе привремене ранг листе,
жалбе и приговори незадовољних кандидата,
па формирање коначне ранг листе која
је основ за упис.
Сандра Гуцијан,
Политика