неколико дана. Произвођачи су задовољни овогодишњим родом као и ценом, међутим, оно што их мучи, јесте недостатак радне снаге.

Шефкет Табаковић у Великој Жупи на површини од 45 ари земље гаји малину. Берба је почела половином јуна, ценом откупа је задовољан а истиче да ће и род бити знатно бољи него прошле године. Оно што прави проблем, је недостатак берача.

„Имам бераче из фамилије, Пријепоља и Београда. Сналазимо се али је поприлично тешко, неће нико да бере. Плаћам 100 динара по килограму, њихова храна, моје пиће и превоз”, каже малинар Шефкет Табаковић.

Да би се малина исплатила, потребно је доста рада, труда али и улагања, истиче Табаковић.

„Прошле године сам дао око 160.000 динара за ђубриво и препарате. Ове године знатно више. Уложио сам 350.000 јер су цене ђубрива скочиле 200% али ће се опет исплатити”, апострофира овај вредни домаћин.

Породица највећа подршка, фото: ПП Медиа

Када фали берача, свака помоћ је добродошла, тако да Шефкету помажу његов осмадесетогодишњи отац и ташта. Кажу да, пошто помажу деци, не пада им тешко.

„Помажем моме детету. Не тражим му ни паре ни ништа. Пет гајби па је доста, заувар је колико толико”, наводи Гајло Табаковић.

Током бербе у помоћ Шефкету притекла је и ташта.

„Берем код свог детета и једног у другог. Колико год уберемо, захвалнисмо, бар смо на свом”, наводи Сабахета Фазлић.

У помоћ притекла и ташта, фото: ПП Медиа

За Сајму, Шефектову супругу, које је до пре три године радила у шивари, малињак је једино радно место, стога је захвална на овогишњем роду и не жали се.

Табаковићи ове сезоне очекују да ће убрати око пет тона малине.

ПП Медиа / Глас западне Србије