у неколико банака крви, рекао је данас председник ГГ „За напреднији Чачак” Александар Радојевић поводом новог Закона о трансфузијској медицини.

Нови Закон о трансфузијској медицини, који треба да ступи на снагу 1. јануара 2019. године, предвиђа да ће на територији Србије бити само четири овлашћене трансфузиолошке установе у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. То значи да се гаси 47 служби трансфузије у Србији, које постају само болничке банке крви.

„Да разјаснимо у Европи банке крви носе такав назив јер добровољно давалаштво једва да постоји, тамо ко да крв добија новац за то. Док наш Завод за трансфузију крви ће радити по принципу да скупљају крв од добровољних давалаца, прерађују их у деривате које ће веома скупо продавати здравственом систему. Мислимо да је то понижавање медицинске струке и суграђана који толико деценија уназад нису покушавали да наплате својe добро дело”, истакао је Радојевић.

Страшно је, рекао је он, да се крв прикупља у Дому културе и да је за то објашњење избегавање опасност од ХИВ инфекције.

„Не замисливо је да је већа хигијена у таквој установи него у здравственој и то би желео неко да ми објасни”, рекао је Радојевић.

Према његовим речима, држава затвара 47 транфузија крви које имају опрему и кадрове и које су функционисале сасвим задовољавајуће.
„Сва опрема која је веома скупа ићи ће на отпад. Формирају се четири банке крви које ће вероватно набављати неку нову опрему. Мало по мало део услуга здравственог осигурања нам се укида а људи су принуђени да иду у приватни сектор. Нико да предложи укидање обавезног здравственог осигурања и да онда свако има право да се лече за свој новац где хоће и како хоће”, рекао је први човек ГГ „За напреднији Чачак”.

Данас је у болници на свим одељењима освануо оглас, да се сваког уторка може дати крви у Дому културе.

„Из здравствене установе пребацују се добровољни даваоци крви у установу културе. Желим да апелујем на одговорне да пре него што реализују овај донети закон и пре него што униште све трансфузиолошке станице, да зауставе овај процес којим се гаси Служба за тансфузију крви, првенствено у нашем граду која има и опрему и кадрове и која је избачена из своје просторије. Један од разлога за укидање центара је била и економска неодрживост. А заборавили смо да здравствена заштита треба да буде доступна сваком грађанину да буде правовремена и квалитетна што овим законом губимо. Међутим, када возач хитне помоћи мора да упали возило да би отишао до Београд за јединице крви, не знам ди ли се може рећи да је то исплативије”, наводи Радојевић закључујући да су: „ово неке чињенице које су нам се десиле, а одговорни у нашем граду и болници се нису ни огласилини како би барем покушали да спрече нешто што је „смишљено” а мислим да је обесмишљено у центрима моћи који су дисплоцирани из нашег града, који се налазе у Београду, а који треба да служе на корист и онима који живе и на крајњој периферији државе.”

ГЗС