Храна на пијацама препуна пестицида 



 

Храна на пијацама препуна пестицида
19.07.2016. 08:26 | 0 коментар(а)



Примена средстава за заштиту биља без мере још честа, иако може бити штетна. Пољопривредници не обраћају пажњу на упутство за коришћење

Када се користе средства за заштиту биља на њивама у Србији, и даље се често може чути, наоко добронамеран, савет колеге пољопривредника или комшије: "Додај слободно мало више, да будеш сигуран да делује". Овакав приступ коришћењу пестицида, хербицида и осталих препарата којима се третирају биљке не само да поскупљује производњу, јер се користе веће количине скупих средстава, већ је и умногоме штетан.

Од оваквог начина примене "хемије", и поред сугестија, одустао је Марко Симетић, ратар из Старе Пазове, који обрађује око 60 хектара ораница и гаји пре свега кукуруз и пшеницу, али и сунцокрет и соју.

- Многе моје старије комшије и даље не читају шта пише на амбалажи средстава за заштиту, него их сипају "одокативно", онако као што су им то очеви и деде радили - прича овај тридесетогодишњи ратар. - Мени, међутим, није тешко да прочитам како се средства примењују, а волим и да, посебно у зимским данима, кад нема много посла, послушам предавања, па и упитам у пољопривредој апотеци, или саветодавној служби, како примењивати средства за заштиту, а и има ли ефикаснијих средстава од оних која сам раније користио...

Оваквих примера, према речима Драгане Димитријевић, извршног директора удружења СЕКПА, које окупља највеће светске произвођаче средстава за заштиту биља, присутне на тржишту Србије, све је више у Србији, посебно међу пољопривредницима млађе генерације.

Продају шверцовано

Један од већих проблема представља нам нелегалан увоз и продаја препарата који нису сертификовани у Србији - указује Димитријевићева. - Препарати, прошверцовани најчешће из Турске и Украјине, до сада су се продавали по вашарима и бувљацима, а сада их има и по огласима на интернету. Указали смо на проблем полицији, а мора се, још једном, скренути пажња и пољопривредницима, јер се таквим препаратима угрожава пре свега здравље, а затим се доводи у питање и род. Јер, нико не зна какав ће ефекат недекларасног препарата бити на биљкама...

- Наше удружење, а и стручњаци компанија које су наши чланови, свакодневно су на терену, не само због продаје, већ и због едукације - истиче Димитријевићева. - И нама је веома важно да пољопривредници знају шта, колико и када да користе. У томе, мора се напоменути, имамо и одличну сарадњу са пољопривредним стручним службама, које, такође, у већини случајева имају одличне "заштитаре", који су спремни да изађу у сусрет пољопривредницима.

Проблем, међутим, како указује Димитријевићева, ствара неповерљивост, па чак и снебивљивост, пољопривредника, од којих највише зависи коначна примена средстава за заштиту.

- Ми, увозници, имамо јасна правила, којих морамо да се придржавамо, а такође и стриктну контролу, како на самој граници приликом увоза, тако и контролу пољопривредне и еколошке инспекције, па пропуста не сме да буде - наводи Димитријевићева. - То се односи пре свега на квалитет препарата, али и на њихово паковање, а посебно на то да и на амбалажи буде јасно наведено на који начин се препарат користи.

Уз ово, како каже Димитријевићева, зими се редовно организују предавања и семинари. Ту су и брошуре које се пласирају и у којима је јасно приказано не само како се дозирају и користе препарати, већ и како се треба заштитити приликом њихове примене, и како се безбедно уклања амбалажни отпад.

- У земљама ЕУ корисници средстава за заштиту имају својеврсну картицу, као ону банкарску, на којој се сакупљају подаци о томе каква су средства куповали, како су их користили, а ту су и подаци о томе да ли су обучени за њихово коришћење, односно, да ли могу да их купе - наводи Димитријевићева.

- Код нас је такво решење још далеко.

Савет из апотеке

Пољопривредници треба да знају да када у пољопривредној апотеци купују препарат, уз њега треба да добију и упутство за примену, као што у апотекама добијамо упутство за примену неког лека - јасна је Димитријевићева. - Уколико се средства за заштиту не примењују као што је то предвиђено, односно, ако се користе више, може да буде велике штете, пошто је ефекат другачији. Уз већу цену заштите, ту је и еколошки проблем, а и каренца, односно, период потребан да дејство препарата престане, не може се прецизно одредити...

Извор: Новости













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 





























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 75.717.375 посета
Тренутно на сајту: 161 посетилац(a)