који се већ израђују. Речни теретњаци вековима су служили за превоз робе, резане грађе па чак и људи а једино су могли пловити низводно ка Сави.

„За један добар сплав потребно је 20 кубика грађе искључиво чамовина, пошто буковина и боровина тоне. Требају нам лајсне, сајле, греде и даске а управо они и бистра дубока вода Дрине су темељ највеће атракције на Балкану. Сплав је веома безбедан и сигуран, и на њега може да стане око 40 људи заједно са столовима и столицама, сунцобранима и музиком. Наводи се воланом који се зове думен и не може са њим свако да управља, углавном кајакаши ветерани из бајнобаштанског клуба, а учимо и млађе генерације да их наследе”, рекао је мајстор за израду данашњих сплавова Зоран Микић.

Зоран Микић мајстор за израду сплавова, фото: РИНА

Задња древна крстарица прошла је Дрином 1964. јер је након тога изграђена хидроелектрана. Микић каже да су 2004. поново почели да их праве уз помоћ покојног сплавара Михајла Јелисавчића званог Микача који им је показао какао се то ради.

Занат је научио од покојног сплавара Михајла Јелисавчића званог Микача

Председник Општине Бајина Башта Радомир Филиповић рекао је да је управо на традицији транспорта на дрвеним трупцима реком Дрином и настала ова регата.

„Сваке године се праве нови сплавови, јер када се заврши манифестација они се раскивају и дебла завршавају у пилани. Ове године правимо седам који ће да предводе регату”, истиче Филиповић.

Држава и општина учинили су да место одакле ће стартовати пловила светски изгледа.

„Да би смо остали у врху туристичких манифестација у Србији морамо увек нешто ново да урадимо, додамо и средимо. Сада може да стане око хиљаду и више пловила, а трудићемо се у наредним година да продужимо обалу”, казао је први човек Бајине Баште.

Директор СТЦ „Бајина Башта” Дејан Млађеновић

Директор СТЦ „Бајина Башта” Дејан Млађеновић истакао је да им је циљ да реку поплочају од бране до самог Врела.

„Направићемо и више спуштања до саме Дрине због продужетка, а једног дана и буквално до Бајина Баште”, каже Млађеновић.

Трупац по трупац у Дрину како би се саставио сплав

Најважније од свега је безбедност учесника, на шта се и ове године посвећује велика пажња. Очекује се преко 250 полицајаца, 10 ронилачких тимова са преко 100 професионалних ронилаца и 11 медицинских екипа и то пет на води а шест који ће пратити саму регату.

Тако су некада сплавови била мука и потреба, док данас представљају велико задовољство за хиљаду посетилаца који уживају на таласима Зеленике.

ГЗС/РИНА